Opštinske novine

Стр. 426

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

те године стално пела: 1919 год. показивала је свега хиљаду и по обољења, а 1930 године, када је постигла свој максимум проузроковала је 9000 случајева обољења са 1200 случајева умрлих. Тај непрекидни пораст прекинут је прошле, 1931 године, када гушобоља показује опадање, које се ове године наставља и даље. — Пада у очи, да у бановинама где има много скрлети нема толико дифтерије, јер како излази из података шарлах је у последње време највише раширен у Врбаској и Зетској бановини, док гушобоља показује највећу раширеност у Дравској, Дринској и Дунавској бановини. Што се тиче цревног тифуса имамо га стално највише у Савској и Дунавској бановини. Ова болест ни у држави као целини ни у појединим бановинама не показује нарочито одређеног правца у свом кретању, ма да је мало инклинирала ка опадању./ У погледу наступања важнијих акутних заразних болести како оболевања, тако и смртности налазимо дакле опет у главноме заједно Савску бановину — која одговара Хрватској-Славонији и Дунавску која претежним својим делом лежи на територији Војводине. Хрватска-Славонија и Војводина и у погледу морбидитета и морталитета од акутних заразних болести као и у погледу општег морталитета и туберкулозе леже заједно и долазе тако међу ове делове наше државе са најгорим здравственим стањем. Као врло важну меру здравља једног народа у најширем смислу те речи сматрамо интензитет рађања. Како у погледу смртности тако и у погледу рађања постоје међу разним државама велике разлике. Сада показује међу европским државама најјаче размножавање Совјетска Русија, најмање је рађање у Шведској. У првој рађа се преко 40 деце на сваку 1000 становника, док у Шведској свега 16. Наша држава у целости има сразмерно повољан наталитет, рађа се око 31 дете на сваку 1000 становника. Као у другим земљама тако и код нас примећујемо опадање у интензитету рађања. Наталитет опада: године 1921 износио је још 37, а 1930 изгледа да је био око 31 на 1000 становника. Како ћемо видети доцније имамо разлога помислити, да је 1931 године још и даље опадао. У рађању показују поједини предели велике разлике, како у погледу правца свога кретања тако и у погледу своје апсолутне висине на којој се налазе. Хрватска-Славонија, Далмација и Војводина показују од 1921 године најјаче опадање. Пораст показује Јужна Србија. (Пораст је вероватно проузрокован вештачки због тачнијег пријављивања и потпуније евиденције рођених). Остали делови- додуше исто тако показују опадање, али је оно спорије. Наталитет је највећи у Босни-Херцеговини, преко

35 на 1000 сгановника, најмањи у Војводини, износи око 25. Веома сигурна сказаљка како стоји здравље једнога народа је однос рођених према умрлима (на 100 умрлих се рађа). Што је већи тај однос то је стање боље. За 1928 годину ти односи за наше покрајине стоје овако: 1. Црна Гора 187 2. Босна-Херцеговина 178 3. Северна Србија 174 4. Словенија 171 5. Јужна Србија 166 6. Далмација 162 7. Хрватска-Славонија 145 8. Војводина 114 Најбоље су дакле Црна Гора и Босна са Херцеговином. Код осталих рађа се на сваких 100 умрлих 160—180 деце. Овакав однос свакако се мора смаграти као врло повољан, јер га и у западним земљама не налазимо тако често. Испод поменутог броја стоји најниже Во.јводина, где се на 100 умрлих рађа свега 114, а у Хрватској-Славонији 145. Како је тај однос једна од најважнијих мера која нам стоји на расположењу за мерење виталитета једног народа, то можемо поново, још сигурније закључити, да од наших предела Војводина и Хрватска са Славонијом стоје најгоре у погледу здравља њиховог становништва. Наишли смо дакле на неколико мера које нам све подједнако указују — подударање ових збиља је очигледно за свакога —■ да у тим пределима владају нарочити чиниоци који се испољавају на оштећеном здрављу народа који у тим пределима живи. Са биометријским мерама, које би нам омогућиле процењивање здравственог стања, стојимо рђаво. Што имамо, то су фрагменти, непотпуни и недовољни за стварање закључака у сврху утврђивања здравственог стања. Још мање за поређења о здрављу народа у појединим деловима државе. У главном налазимо, да је природна развијеност и отпорност индивидума код нас боља и већа него код западних народа. Један доказ тој тврдњи лежи у сразмерно малој смртности одојчади у првим данима живота. Ма да је смртност одојчади у првој години веома висока, већа него код свих западних народа, смртност те одојчади у првим данима живота је много мања него у истом добу код одојчади западних земаља. Разлог тој чињеници лежи —-- с правом можемо то да закључимо — у томе, што се деца рађају отпорнија и јача, а тек спољни моменти утичу неповољно на њих, тако да смртност постаје већа него код оне у другим земљама тек после прве недеље, дакле у време, када су могли доћи до утицаја спољни чиниоци, који су у нашим приликама свако