Opštinske novine

Стр. 428

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Морамо поменути још и то, да је у државној, бановинској, општинској и приватној санитетској служби запослено свега 12203 стручног санитетског особља подразумевајући ту лекаре, апотекаре, дентисте и зубне техничаре, сестре, бабице, лаборанте, десинфекторе и болничаре. Тај број је далеко испод онога, који би био у стању свршавати све послове и покрити све потребе здравствене природе за наш 14 милијонски народ, чије је здравље толико угрожено као што смо се осведочили из досадашњег излагања. Држава, изгледа дошла је до границе, коју — барем за извесно време — неће да прекорачи у погледу издатака за здравство. А како видимо изградња здравствених установа и разграњавање рада потребно је још у великој мери. Нарочито у тешко доба економских неприлика настају нове потребе по заштити здравља. И онако је сигурно, да ће се негативни утицај садашњег доба показати у свима чиниоцима, које смо у почетку поменули,као индикаторе здравственог стања. Као први одјек тога утицаја можемо навести најновије чињенице из поуздане животне статистике Дравске бановине. Из 1930 у 1931 годину већ наступају све штетне последице истовремено: Повисила се општа смртност од 15,2 на 16,8, порасла је туберкулоза од 188 нг 195 на 10.000 становника, порасла је смртност одојчади од 12% на 13,7%, смањио се је број рођених од 27,8 на 27,2 на 1000 становника, а однос рођених према умрлима опао је од 187 на 166. Смемо без сумње у исправност свога

закључка рећи, да се је исто тако у целој држави здравствено стање погоршало због тешких прилика, које, како видимо, имају одмах реперкусије на исто. У овако доба нарочито се тешко осећа што јавна средства више не могу да удовол»е свима потребама. Самопомоћ, јаке приватне организације у свима правцима здравственог рада позване су да на томе раду потпомогну, то не са много речи, већ радом и новчаним средствима. Ако сада на крају повучемо главну резултанту на основу наших разматрања можемо рећи ово: Здравствено стање код нас је боље ш> што бисмо очекивали с обзиром на прилике у којима народ живи. — Здравље народа поправља се у разним правцима што се може видети из смањивања смртности и обољења у појединим деловима државе а и у држави као целини. Известан део тога сигурно иде на рачун здравствене превентивне службе. — Војводина и Хрватска стоје најгоре, што видимо из свих појава, на којима се показује сташе здравља. — Здравственог особља нема довољно. — Држава не може да рашири своју делатност, и то на жалост баш сада када је здравље угрожено садашњом кризом, која ће сигурно имати последице по народно здравље у целој држави јер се исте за мали део народа могу већ бројно утврдити. — Време је да комунална здравствена иницијатива у већем обиму и озбиљније сарађује у поправљању народног здравља.