Opštinske novine

Стр. 430

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

динавским Земљама и у Данској. У Русији и у Аустрији почело се до душе и раније, али је то било у мањој ( мери и без система. У Сједињеним Државама још у 1894 год. било је школских лекара. Корисни резултати од оваквог рада имали су одјека и на друге земље и овај се рад проширује и у њима па и код нас, где је и ако можда нешто позно отпочео, ипак сигурно ухватио јак и здрав корен. До данас су код нас већ постигнути добри резултати, и они служе као најбољи доказ за будуће успехе од даљег рада. Спровођење здравствене заштите Ранијих деценија здравствена заштита деце састојала се у виду опште санитарне инспекције по школама и у истраживању инфекционих болести. Доцније се уводе и појединачни прегледи ученика, а нарочито се обраћа пажња на болесне ученике, на децу са телесним недостатцима, умним и телесним манама: слепило, глувоћа, глувонемост, умна уназађеност, идиотизам итд. Најзад се спонтано дошло до тога да се и о здравој деци поведе рачуна и њихово здравље заштити док су у школи. Тако су отпочели систематски лекарски прегледи без разлике сваког детета у свима школама, а најпре у основним, и то при ступању у школу, у току школовања и на крају школе. Уосталом, то је и једини начин, да се при прегледу пронађе и најмањи недостатак или болест, о којој често пута ни сами дететови родитељи нису знали. Корист од овога је очевидна, јер је циљ да се мана излечи, спречи развој болести и излечи и да се у сваком случају дете на време оспособи за рад, за умно и телесно напредовање и следствено за цео живот. Болесно или болешл-.иво дете је неспособно за наставу и претставља један терет и за наставнике и за родитеље, поред брига, које им његова болест задаје. Болесно дете нема воље за рад и не може да покаже успех у школи и школовање је онда бесциљно, ако му се не створи боље здравље. Чему би служило школовање, ако дете изгуби здравље?! А то је по градовима, па и нашим врло чест случај! Најпре су лекари са општом медицином вршили здравствену контролу по школама, затим су то били специјално образовани лекари, који су се искључиво бавили надгледањем школа и тако постали будући школски лекари. Циљ стручног лекарског надзора над школском децом није само истраживање и сузбијање заразних болести него и издвајање слабоумних, оних са манама и болесних и њихово одстрањивање од школе ради лечења, јер школа није за њих. Поред тога њихова је дужност и старање о здрављу здраве деце, јер је искуство доказало, да и међу том по изгледу здравом де-

цом има деце, која не напредују довољно ни умно ни телесно. На овај начин лекар пронаеђе оболења и мане, истражује њихов узрок и уз припомоћ родитеља упозна и породични живот, околности под којима дете живи, економске, наследне и социјалне околности, које су без сумње од великог значаја и утицаја на дететово здравље. У школа'м:а су стотине хиљада наше деце, будућих чланова нашег друштва и државе, која ће од њих тражити сва права и дужности, јер су деца њен будући живот, основа и богатство. Зато још у то рано доба треба све наше напоре да покренемо, да би им сачували и пружили боље здравље. Ово социјално, здравствено-хигијенско старање о школској деци, у ствари је најзамашнији део социјалне медицине, јер се стара да се преко школске деце, стварног будућег живота једне нације, подигне здравствени ниво целога народа и страховите цифре оболевања и смртности у будућности смање. Државе, које су увеле обавезну основну наставу за свако дете могле су лако да отпочну са извођењем здравствене заштите ученика, јер школе могу да престављају добро уређену средину. Први радови били су у циљу истраживања физичких недостатака, умних мана, и болести, а доцније и контрола здравља здраве деце, пружајући и сва средства за побољшање здравља. Прве створене школске поликлинике, модел будућих школских поликлиника, биле су зубне поликлинике у Немачкој пре 10—15 година. Затим се стварају и школске поликлинике за истраживање и лечење других болести код деце (болести ока, уши, кожне болести и друге). После Немачке и у Енглеској се отварају сличне школске поликлинике. У Немачкој су оне биле обично у самој школи и школски лекари су долазили с времена на време да врше прегледе ученика. У исто доба јављају се и у Америци сличне поликлинике, било као засебне установе, одвојене од школа или у самим школама. Особље које спроводи здравствену заштиту школске деце Поред школских лекара, који су главно оруђе на спровођењу ове заштите њихови најбољи сарадници и жива спона између школе, лекара и куће су школске сестре и без њих се модерна здравствена заштита школске деце и спровођење хигијене не може ни замислити. Оне ђачким родитељима дају савете, учитељу у школи помажу да се пронађу и издвоје оболела деца, открије заразна болест, пронађе њен извор и спречи даље ширење. Лекару су десна рука, јер он не може свуда да буде, а без њих се и спровођење превентив-