Opštinske novine
4
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 435
Светле и простране трпезарије са лепим посуђем и столним рубљем даје слику чистоте и реда. Сваки мали ученик има своју кецељу и убрус за руке. Поред ходника налазе се просторије за чување горње одеће и одељења за умивање руку. Кујна је врло добро и хигијенски уређена. Под надгледањем надзорнице влада примеран ред и дисциплина. У овом одељењу су заиста многа сирота и гладна београдска деца нахрањена и поправила своје оронуло здравље. Школски лекари имају прилике лично да провере сваку групу сиромашне и слабуњаве деце, која су после више месеци храњења знатно добила у тежини и поправили своје здравље у сваком погледу. Примера ради поменућемо неколико цифара, из којих се види делатност овог одељења, цифре које казују колико је оброка хране издато и колико је деце исхрањено. У току 1926/1927 и 1927/1928 школске године издато је 20.016 оброка хране, од тога броја за сиромашну школску децу из основних школа 18.477 оброка, што износи годишње 7.000 оброка. Просечно хранило се дневно 60 деце и издавано око 74 оброка. У току 1928/29 године издато је 23.974 оброка хране, од кога броја долази 21.701 оброк за сиромашну школску децу. Просечно се хранило 85 деце, а дневно издавало 94 оброка. За 1929/30 годину издато је 26.388 оброка хране од тога 24.750 за школску децу. Просечно се хранило дневно 93 деце, а дневно издавало 100 оброка. Јасно се види прогресивно рашћење броја школске деце, која су долазила на исхрану. Овим је решено, и ако још за сада непотпуно, једно важно социјално питање у области здравствене заштите београдског школског детета. Рад за време летњег распуста у школским поликлиникама Са престанком рада у школама не престаје рад и у школским поликлиникама. Због одсуства ђака, редовни систематски и контролни прегледи престали су и интензивност рада је смањена, али и поред тога свакодневно долазе сама деца или са својим родитељима ради прегледа и лекарских савета. Уз то је најглавнији рад у сакупљању и прегледу слабуњаве и сиромашне деце, која су још у току школске године одабирана и одређена за слање у државна опоравилишта на мору или у брдовитим пределима ради поправљања здравља. У току првога лета, године када је одобрено слање деце у опоравилишта послато је само из школских поликлиника у Београду 150 деце: на Локрум 20, у Краљевицу 40, у Селце 20, у Липик 5 и у Тополшицу 10. Одабрану децу школски лекар прегледа пре поласка да не би неко дете пошло на пут
болесно. На путу их прати школска сестра, тако да су деца непрекидно надгледана. У почетку су та деца путовала у заједничком вагону са публиком, што свакако није најзгодније, али се доцније успело, да Министарство здравља установи нарочите, засебне вагоне са постељама директно Београд Груж за школску децу. Деца, која се шаљу у опоравилишта, обично су деца слабог развића и рђаве ухрањености, малокрвна и лимфитична, са ослабелим плућима и ,без апетита. После четворонедељног бављења у опоравилишту свако дете добија у тежини од х /г до 4 килограма, побољша свој апетит, добије здраву боју и очврсне свој организам 1 . Користи за ову слабуњаву и сиромашну децу су неизмерне, када се узме у обзир, да су иначе осуђена, да проводе у јесењим и зимским данима у својим нехигијенским и тескобним становима. А нарочито од користи за ону многобројнију варошку децу, чије здравље варошка прашина и нехигијенске уџерице без сунца и чистог ваздуха стално подривају. Пружити добру и довољну исхрану школском детету и бављење у опоравилиштима преко лета за њега су то најпотребније и најкорисније ствари и за то је неопходно у што већем броју оснивати ђачке трпезе и што већи број деце слати на море и у брда. Поред београдске сиромашне деце, за које трошкове подноси Београдска општина, шаљу се у опоравилишта и она деца, која могу да плате тај боравак. Школска зграда Питање хигијенских школских зграда спада у најважније проблеме школске хигијене и следствено у делокруг здравствене заштите ученика. Ако се можда може рећи, да школске зграде по селима и мањим варошима у неколико задовољавају потребе, бар у погледу просторија, не може се рећи да задовољавају и у хигијенском погледу, јер су то обично зидане зграде без специјалног плана за школу. Просторије за учионице су недовољне и без потребних просторија са хигијенским уређењем. Једино што су школе по селима често окружене зеленилом и налазе се у довољно чистој атмосфери. У великим варошима питање школских зграда је још важније, јер обично поред великог броја нехигијенских зграда, постоји и оскудица у просторијама за учионице, тако да је велики број ученика збијен у једну учионицу или су приморани на полудневну наставу. Најбољу слику пружа ова табела за основне школе у Београду. На почетку 1931/32 школске године број ђака уписаних износио је 12.563, распоређено у 21 школу, међутим број учионица се није увећао и настава је још увек ограничена. У 21 београдској основној