Opštinske novine

2

Стр. 436

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

школи има свега 182 учионице и на сваку учионицу дошло би просечно 68 ученика, дакле знатно више него што треба да буде т.ј. 40—50 највише. И с тога је и број одељења много већи него број учионица. Укупно одељења има 269, дакле 87 више него учионица. И ако се узме да према броју одељења и ђака у 1 одељењу има 45—50 ђака, излази да за 4000 београдске деце нема учионица и отуда су многе школе принуђене на полудневну наставу. Док би у једној хигијенској учионици 30 кубних метара ваздуха био минимално потребан на једног ученика, дотле је без мало у свима садашњим учионицама тај број знатно мањи због великог броја ученика у тескобној просторији. И раније се грешило па и сада, да се зидају огромне школске зграде у центру вароши, вишеспратне, без тераса за сунчање, без довољно светлости, без одељења за умивање и туширање и сала за одмор. Гледа се на форму и естетичку страну, и хигијенски су захтеви занемарени. Многе и ново зидане зграде личе на огромне мрачне касарне а не на школе. План за школу треба заједнички да раде архитект и лекар и педагог. Већина садашњих београдских школских зграда такве су, да би боље било да се затворе и употребе за друге сврхе или бар да се поправе, јер ће у њима деца сигурно погоршати своје здравље и даваће нам болешљиве будуће генерације! Борити се противу нехигијенских школа, значи борити се и противу болести из ђачког доба, а нарочито противу туберкулозе, јер је сигурно, да нехигијенски услови предиспозирају дете за туберкулозу. Ученик прозоди највећи део времена у школи и разумљиво, да ће школска учионица имати утицаја на његово здравље. Требало би да буде дужност наших градских општина и државе према ученицима, који највећи део свога живота проводе у школи, да им пруже што више хигијенских услова, а не да допусте да се према деци врши хронично убиство. То је дужност државе и општине према будућим грађанима. Највећи број деце у школи су здрава деца, радост родитеља и заиста био би грех да се због нехигијенске зграде нахуди здрављу тих малишана, који су дотле били здрави а велики број међу њима и живео у хигијенским околностима. А колико је тек страшно када се ономе детету, које је дотле живело и иначе у бедном стању, погорша здравље у место да се побољша! Најзад, можемо и да оставимо старе школске зграде, које већ постоје и кроз које су прошле многе генерације! Али се једном мора водити рачуна о новим зградама, које треба зидати. Данас се мање више зна шта је потребно за једну хигијенску школску зграду. Велелепне и у чисто архитектонском погледу са-

вршене школске зграде нису подесне, оне нису хигијенске и такве се више у културном свету и не зидају. Најбољи је систем једноспратних одвојених павиљона за 100—200 ђака највише са довољним бројем учионица и довољно пространим да могу да приме 30 до 40 ученика највише, тако да на сваког ученика дође до 40 км 3 ваздуха, а да нису дуже од 10 метара нити шире од 5 метара, јер су веће неподесне за рад и наставу. Најважнији хигијенски захтеви за једну учионицу су да буде добро осветљена дневном светлошћу и да је осигурано добро проветравање и загреј1авање Реч је о могућности природног проветравања за довођење чистог ваздуха. За то је потребан већи број прозора, довољно великих и са лако покретљивим горњим окнима. Најбоље грејање је централно грејање воденом паром. На супрот ранијим навикама, да су се деца гушила у прегрејаним учионицама са мало прозора, који се нису смели отварати због неке промаје и назеба, сада се још чешће прозори отварају и ветре и деца у топлим данима изводе на чист ваздух и у слободну природу. У многим културним земљама постоји покрет за држање наставе у слободној природи и да се учионице подижу са једним покретним зидом тако да се при лепом времену он подигне и ђаци могу да имају свеж ваздух у изобиљу. Уз то на павиљону постоји тераса за сунчање а у приземљу купатила и тушеви за прање. Школе у слободној природи Принцип обављања школске наставе у слободној природи најпре је био примењен у Енглеској Зсћо1 ш ореп ојг или како Французи зову есо1е с1е р1ет ахг. Овај систем је од огромне користи за здравље ученика, нарочито за ученике у великим градовима и лекарске анкете су утврдиле ово! Међу школском децом има — и то школски лекари најбоље знају, чак и на чуђење родитеља — доста деце рђаве ухрањености, мршаве, малокрвне, рахитичне па и са туберкулозним плућним жљездама, као и са почетном туберкулозом плућа и природно је, да би за овакву децу рђаве школске зграде још више погоршале њихово здравље, док би им дуже бављење на чистом ваздуху, када год време допусти доносило огромне користи. Ове школе су један од важних фактора у спровођењу здравствене заштите школске деце и у многим културним државама нарочито у Енглеској, Француској и Швајцарској оне су многобројне. Оне не само да доносе корист слабуњавој деци него и здрава деца чувају своје здравље у току школскога доба. Раније затворене школе без много светлости и вентилације, постале су под утицајем схватања да треба деци обрађивати душу и вас-