Opštinske novine

Вогдан Крекић

Криза радиности у граду — Пришредни поремеђа/и после рата (Свршетак) Ривализирања у ратној флоти најбоље показује ова слика. Тонаже је имала у хиљадама тона разних ратних јединица:

1913 1929 Енглеска 2222 1322 Америка 840 1281 Немачка 1360 153 Француска 689 522 Италија 348 291 Русија 340 161 Пољска — 9

Ову слику ривализирања између Енглеске и Америке употпуњава преглед трговачке флоте, коју је иза рата Америка повећала са 20 милиона тона, а Енглеска са 12 милиона тона. Издаци, које ангажују војни буџети свих држава огромни су. Они на први поглед износе близу 30% буџетских срестава свих држава; а са сумама које иду за отплату државних дугова, који су опет у главном ратни, ти издаци се пењу на изнад 50%. У времену привредне кризе, потребе јавних радова и потребе за продуктивним издацима — ове непродуктивно бачене огромне суме, сува је штета за целокупно радно човечанство. Колико ли би без тога јавни терети били мањи? Колико би привредни жиеот лакше дисао, јер га не би давило бреме које је толико огромно, да га савремено човечанство не може више да издржи. Лондонска конференција за разоружање 1931 свршила је — лепим жељама. Женевска не једна — исто тако. Видећемо резултате садање конференције, која је управо на послу. Јер пут за разоружање води преко привредних споразума. А ових не може бити све дотле док се међународном планском поделом рада не онемогући часно битисање свакој националној заједници. ЕЛЕМЕНТИ КОЈИ СЕ ВРТЕ ОКО ОСНОВНИХ ПИТАЊА И КОЈИ УТИЧУ НА ЊИХ УЛОГА ЗЛАТА Економски рат свију против свију. Политичка неповерења, наоружања, застој у циркулацији добара и у њиховој међународној размени доводи до све већег застоја у редовима појединих националних привреда. Ти разлози играју много већу улогу него толико извикана рационализација и т. зв. Фехлрационализација (погрешна рационализација) предузећа и производње. Психолошки моменти су од великог значаја у свима манифестацијама друштвеног живота. Исти разлози који су довели до свет-

ског рата довели су и до економских и политичких национализама иза рата, до све већих неповерења међусобних до наоружања, и најзад до застоја у привреди и милиона и милиона неупослених у евима земљама. А сви ти разлози заједно доводили су и доводе до социјалних поремећаја, као што су н. пр. учестале револуције у прекоокеанским земљама и насилно смењивање влада — због пада цена аграрним производима; до хитлеровштине у Немачкој и фашизирање демократских држава; до панике која је обузела и целу Америку итд. Како год се психоза ужаса и панике због општих' привредних и политичких поремећаја шири даље —• тако и капитал пласиран у националним индустријама или банкама ове или оне земље, као зец начуљених ушију прати сваки шушањ и чим мало намирише да би био у несигурности, он кроз стотину тајних вратанца, као миш с лађе кад она почне да тоне, бежи куд пре стигне — да би спасао само своју главу! Политичка паника масе на коју опрезни капитал реагира бежањем из земље, одазива се у маси потенцираном паником, какву смо недавно видели у Немачкој, Америци, Енглеској итд. Капитали, злато тих земаља почело је да бежи у Француску. Срећно комбинована привредна структура Француске омогућава јој социјалну структуру, која даје политичке снаге земљи, које је срећно и спретно балансирају и које у времену, док свуда около у много већим размерама социјално кључа, иноземству уливају поверење у стабилност. Зато је злато у све већој мери пошло да се стиче у Француску. Чак и оно из богате Америке и из Енглеске. Све теорије никле са циљем, да привредну кризу излече: било инфлацијом, било дефлацијом; било укидањем златног важења или појачавањем златне подлоге; било гезилијанско-шајблеровским методама или спуштањем и пењањем каматњака, све су те методе — на врби свирала! Новац у оптицају на пример повећан је: Америка Француска Холандија Белгија Октоб. 1929. 20.129 11.192 1.672 1.694 1931. 22.972 13.789 2.016 2.221 Уовећане суме у оптицај пуштеног новца не спасавају га од тезаурирања све дотле, док владају опште прилике, које имаоцима