Opštinske novine

Стр. 412

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

на обезбедити сталност и независност у служби. Пре тога морала би се, природио, извршити морална и стручна дестилација свега особља. Све оно што не би могло да издржи ту дестилацију уклонити из службе. Само нисмо за бруталну редукцију. Она је не само нехум ! ана, несоцијална, него и финансијски неефективна. Тренутно она снижава у неколико општу суму издатака на персоналне трошкове али у крајњој линији као нерационална, она појачава криминалитет, проституцију, болештине, алкохолизам, беспослицу итд. и убијајући свим тим негативно испреплетаним утицајима потрошачку моћ широких маса она снижава општи стандард живота. А снижавајући њега она ео 1рзо умножава нове издатке општинске, и два пута више појачава материјалне расходе, изазване поменутим социјалним реперкусијама, него што са друге стране смањује персоналне издатке. Зато смо и ми од увек за тако звану рационалну, социјално праведну и продуктивну редукцију, која би се имала непоштедно провести кроз општинске буџете. Каква је у својој битности та редукција и у чему се она састоји?! Да би се на то питање тачно одговорило треба у неколико потеза оеенчити ову код нас уобичајену редукцију, социјално неправедну исто тодикд колико и социјално штетну. По тој редукцији, чим се поремети општинска буџетска равнотежа или промени општинска управа — наступа њена свирепа акција, и она снагом механичке метле почиње да брише и избацује на улицу бедне душе општинских службеника. Из овога најповршнијег описа нашег усвојеног начина редуцирања може се лако закључити каква је она друга редукција, која се у социјалној политици зове рационалном и продуктивном редукцијом. Та редукција, пре свега, не може да наступи из небуха, кад јој се нико не нада, и без потребне припреме и организације на другој страни, како би се редуциране снаге — оне које су морално исправне и способне за рад —- упослиле у новим, продуктивним пословима! Оваква редукција претпоставља читав низ рефорама из о.бласти свих манифестација јавнога живота. Те се реформе имају спровести у живот координирајућим радом државе и градских општина. Па кад се у великом социјалном телу створе и организују нове ћелије, нова продуктивна места, нови корисни радови — онда се административно тело, државно и самоуправно, ослобађа сувишних персомалних оптерећења. Противу рационалне редукције, спроведене савесно, непоштедно и до крајњих линија у општинској служби, нико честит не може

ни речи да каже. Она је напредна, корисна и продуктивна. Али исто тако нема ниједног човека са високим осећајем социјалне правде, који би се могао сложити са досадашњим системом редукције било у државној, било у општинској администрацији, која као торнадо изобара и испретура један огроман број недужних људи и одлази даље да се после неколико година понова наврати и опет посеје очајање, беду и незадовољство! Зато се код свих либералних закона о уређењу градских самоуправа осећа тежња да се ОТШ1ТИНСКИМ службеницима осигура законом сталност и пуна независност у раду. То је први и основни услов. Остали захтеви обезбеђења моралног и материјалног положаја општинских чиновника иду својим! редом. I) Квалификације: Систем квалификација за општинске чиновнике морао би се радикално да измени. Пошто општинска служба нема никакве везе са 90% нашег вишег гимназијског програма, за кога смо у своје време доказали да је далеко од сваког живота*, па донекле чак и са вишим универзитеским образовањем, то се те квалификације не би требале ни захтевати (овде се, појмљиво, изузима стручно особље општине као лекари, инжињери, хемичари, ветеринари, правни референти итд.) .Место општих квалификација код свих напредних народа, долазе квалификације из нижег и вишег (академског) образовања на стручним комуналним школама. Треба стварати стручно школован и етички снажан комунални подмладак, јер комунадна политика из дана у дан све више постаје једна од централних тачака јавнога живота... А за њено правилно спровођење потребни подмладак не да се створити простим регрутовањем полушколоване или потпуно школоване интелигенције. Као што рекосмо, страховита је заблуда да је за општинског функционера потребан овај или онај факултет. За општинског чиновника безусловно је потребна комунално-административна школа. А те су школе средње и више, у рангу Академија. Први тип школа имају Диселдорф и Кил у Немачкој, а више комуналне академије су најпризнатије у Лајпцигу, Франкфурту, Берлину, Хамбургу и Либеку. Помињемо овде искључиво Немачку зато што је тип и нижих и виших комунално-административних школа код њих најпогоднији, и са извесним неопходним али малим изменама могао би се код нас усвојити. Тако би могли да имамо средње комуналне школе у свима бановинским центрима а Академије у Београду, Загребу и Љубљани. *) Види књигу: Слободан Ж. Видаковић „Наши социјални проблеми" издање књижзре Геце Кона 1932 год.