Opštinske novine

1

Нс*ш<а аикета о архитектури Београда

Да би будућа грађевинско-архитектонска политика Београдске општине имала што тачнији и обимнији материјал и сигурније индикације на којима ће се заснивати — Редакциони одбор престоничког органа и часогтиса „Београдских општинских новина" сматрао је за потребно да изврши анкету у круговима најпозванијих стручњака са овако постављеним питањима: 1) Шта мислите о данашњим фасадама ново изграђених грађевина после рата у Београду? 2) Опажа ли се какав напредак у изградњи лепших фасада? 3) Према садашњем архитектонском изгледу и садашњим грађевинским могућностима, у ком правцу треба упутити будући архитектонски изглед престонице? И ако је било релативно мало времена на расположењу за ову важну и далекосежну студију, ипак је редакција „Београдских општинских новина" добила 42 одговора на анкету. Како су ови одговори читави мали стручни есеји, којима се третира на аргументисан начин питање београдске архитектуре, то се, природно, сви одгобори нису могли штампати у часопису од 10 штампаних табака. Да би се колико толико помогла у овом у истини неугодном положају, јер су финансијске могућности — пошто се часопис издржава од својих властитих прихода — недовољне да се изда једна обимнија свеска — Уредништво „Београдских општинских новина" средило је и категорисало све добивене одговоре а Редакциони одбор на својој седници од 24 децембра т. г., по прочитању и прегледу свих пристиглих рукописа одлучио је да се објаве само они, који показују извесне нијансе у третирању поменутог проблема. Извршеним одабирањем, решено је да се штампају одговори г.г. проф. арх. Бранка Поповића, арх. Ђуре

Бајаловића, инж. Јована Обрадовића, арх. Мил. Тричковића. арх. Јана Дубавог, арх. Бранка Максимовића, арх. урбанисте Драг. М. Поповића, арх. Ђорђа Лукића, гледиште групе архитеката модерног правца (чији је претседник арх. г. Драг. Брашовани, а секретар арх. г. Јан Дубави), др. Милана К. Д. Главинића, Б. Војновића, сликара музеја Општине града Београда и од стране Редакције „Београдских општинских новина" чланак уредника г. Слободана Ж. Видаковића. Сви остали одговори могли би се збити у овом изводу ин екстензо: Београд као целина до сада је изграђиван без плана, без система и без стила, у једном брзом и запрепашћујућем темпу. Отуда се код њега види безброј зграда без икаквог стила, као и безброј зграда од којих свака претставља по неку од нијанси — често унакажених већ постојећих стилова, од ренесанс стила до модернистичког. За последње две три године Београд је ипак коракнуо напред и почео да даје известан проценат зграда пројектованих и изграђених са студијом и видним успехом. Што се тиче изграђивања нашег националног стила у архитектури добар део одговора доказује нереалност овог покрета, док већина одговора у изводу гласе: Да се национални, управо оригинални стил у архитектури не израђује по наредби, него дугом и тихом уметничком еволуцијом, и да би се за сада могле да предузму само мере, које би ускориле појаву његову. Штампајући ових дванаест одабраних одговора на постављену анкету, Редакциони одбор „Београдских општинских новина" сматра за своју ласкаву дужност да свима учесницима у анкети изјави своју захвалност на брзом и прецизном раду и на показаној готовости да својим стручним прилогом припомогну правилном решењу архитектонског проблема, који се све јаче истиче у низу проблема данашњег Београда. У редништво