Opštinske novine

Арх. Бранко Поповић, ттроф. Универзитета

О сашремеиоЈ сћржмтектури у Веогра^ду

Када је у питању: „Шта се мисли о данашњим фасадама нових грађевина у Београду саграђених после рата и да ли се осећа какав напедак у овоме правцу" то се има, мислимо, схватити овако: „Шта се мисли о послератној архитектури у Београду и да ли је она учинила какав напредак?" — ми ћемо одмах одговорити позитивно и повољно. Архитектура је веома напредовала у Београду после рата, у најширем смислу речи. Пре рата Београд није имао услова за некакву архитектонску делатност, ни економских, ни политичких, ни друштвених. Предратна Србија ни.је била у напону грађевинског развитка уопште, Беосрад као погранична варош, поготову. С тога, све оно што је у Београду израђено пре рата, осим неколико изузетака, није такве уметничке вредности да би вредило нарочитог помена. У ове изузетке спада, на првом месту, београдска тврђава. Она има одлике монументалности, карактера и схватања грађевинских проблема у великим потезима, и ако не долази у ред великих тврђава рађених у најбољој грађи. За њом долазе приватне и јавне грађевине, балканског стила, сачузане у малом броју. Оне, својим унутрашњим распоредом, својим облицима, својом грађом и конструкцијом, дају Београду обележје, врло бледо истина услед њихове малобројности, града који је доскора стајао на раскршћу традиционалистичких уметничких цивилизација античког и средњевековног европског југоистока и савремене цивилазије средње Европе. Неколико сачуваних грађевина овога стила показује колико је природности, колико на^омиланог искуства и укуса било у традиционалној балканској архитектури, услед чега све њене грађевине носе печат одређеног карактера и завршеног израза. На.јзад поменимо, да је Београду предратна архитектонска делатност оставила и неколико грађевина у познијим европским стиловима вредних пажње, у ренесанси, бароку или класицистичких, које су, све без изузетка, изграђене у немонументалној грађи, и стилски неусавршене, осим две три. Ово је најмање интересантна страна предратне архитектонске делатности у престоници ма да је баш ова делатност са београдским Техничким факултетом на челу, много учинила да би се Београд припремио за велику послератну архитектонску активност.

Али тек после рата стварају се прави услови за живу грађевинску делатност у цело.ј земљи, нарочито у већим градовима: Београду, Загребу и Љубљани. Бебград сада доживљава свој први значајнији архитектонски развитак. За неколико послератних година подижу се хиљаде грађевина. Многобројни домаћи и страни архитекти у Београду марљиво пројектују и граде. Са њима сарађују предуземачи, мајстори и стручни радници чији се број пење на многе хиљаде и чија се професионална вредност стално и нагло побољшава. Сада се почиње тражити и пробран грађевински материјал, скупоценији, лепши, чак монумен-

Сл. 1. — Зграда Министарства саобраћаја

талан. <И тако се данас, после десет година развитка у овом правцу, у Београду може подићи грађевина европских квалитета. Таквих заиста у престоници и има. Њихов је број додуше врло ограничен с обзиром на огроман укупни број нових грађевина. Навешћемо само неколико, за које сматрамо да их треба истаћи. Од јавних грађевина би на прво место дошла зграда Министарства саобраћаја, а за њом зграда Генералног штаба. Ма да ниједна од њих не показује неку нарочиту архитектонску оригиналност, оне ипак дејствују убедљиво, нарочито прва, озбиљно и монументално. Зграда Министарства саобраћаја (сл. 1) пројектована је са јаком вољо^ да се