Opštinske novine

Стр. 762

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

зују. Док се на неколиким другим грађевинама даде приметити тежња за потпуним уживљавањем у извесне сасвим израђене стране стилове. У овом погледу пала нам је у очи вила на Топчидерском брду (сл. 7), па Француско-српска банка, Спасићева заду-

Сл. 4. Кућа у Делиградској улици бр. 17

жбина (сл. 8), и неколики пројекти арх. г. г. Александра Ђорђевића и Момчила Борисављевића. Наравно, разлика у концепцији и у остварењу наведених пројеката врло је велика. Док су пројекти чија остварења видимо на сликама 3, 4, 5 и 6 врло слободни, дотле су остали строго везани за одговарајуће стилове. Докле су прва два пројекта (сл. 3 и 4) мали украси, пуни духа и инвенције, дати једним финим осећањем стила, пројект репродуциран на слици 5 представља једну успелу реминисценцију у духу талијанског ренесанског архаизма, а пројект који видимо на сл. 6, замишљен са много већим претензијама, богат у детаљу, није успео да даде једну заокругљену, органску целину, снажнијег израза, ритма и карактера. Пројект виле на Топчидерском Брду (сл. 7) замишљен и спроведен у строгом, традиционалном јапаиском стилу домова у пољу, богато остварен до ситнице, пун је карактера и израза. Остали пројекти ове врсте и поред све допадљивости престављају мањи уметнички интерес. Међутим палата Француског посланства у Београду (сл. 9) по својој општој концепцији стоји одприлике на средини између традиционалистичког и савременог схватања. Замишљена у духу класичне и ренесансне, монументалне, јужњачке архитектуре домовапалата, са њеним слободним, отвореним и једноставним распоредом маса и терасастим крововима, са њеном веома упрошћеном другостепеном пластиком, мирним зидним платнима, без јаких венаца и испадних украса, изграђена у дивном венчачком мрамору, ова би грађевина, како је потпуно монументалцога карактера, требала да буде најскупо-

ценија, најлепша грађевина у Београду. Она то по многим својим одликама и јесте. Али ни велики укус, искуство и инвентивност њенога мајстора, ни изванредна грађа и савршен каменорез, ни обелодањени велики карактер њене архитектонске концепције нису у стању да прикрију извесне каприциозности и погрешке у решењу основе, које целој грађевини умањују утисак органскога у склоп} нарушавају ритам подела и пуну хармонију. То долази, мислимо, од средњег ризалита, чија полукружна основа квари ритам подела на фасади, и од крилних, издвојених простора постављених по дијагонали, дакле неоргански, према главном нростору грађевине, у облику неправилних, по углу јако засечених правоугаоника. Скулптура на овој грађевини, апстрахујући Палавичинијеве рељефе, није на висини архитектуре. Свакако ово ће посланство дуго бити у Београду предмет најживљег уметничког ннтересовања и дискусије. Напослетку поклонимо пажњу неколиким успелим новим грађевинама замишљеним и изведеним у сасвим савременом духу и начину. Оне би, поред многих других лепих

Сл. 5. — Кућа у ул. Краља Милутина бр. 33

модерних грађевина, које су, чини нам се, ипак мање успеле, и још других многобројних, које нису успеле, требале да даду Београду карактер савременога града. Међу