Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 761

постигне једна строга, хармонична и донекле инвентивна комбинација класичних, ренесансних и барокних елемената. То је и постигнуто, у духу и укусу добрих, предратних, немачких, школских архитекта. На њој се открива једно сигурно осећање ритма и хармоније њенога пројектанта. То се, међутши не би могло рећи, на пример, за зграде Министарства финансија и Министарства трговине и индустрије. Ове би могле послужити иримером какво би пројектовање требало избе-

Сл. 2. — Зграда Генералног шгаба

гавати. Оне дају утисак конфузне мешавине и оскудице правог стилског осећања. С тога су оне тако сиромашне изразом и карактером. Зграда Генералног штаба (сл. 2) је у основи једна савесна комбинација познатих, шта више, освештених архитектонских елемената, пројектована са пуно еклектичног укуса и са извесним осећањем стила. Она је изведена у најлепшој грађи, у једном врло допадљивом домаћем зеленкастом граниту. Поменимо на овоме месту и једну репродукцију, наиме, проширење лепе предратне зграде Народне банке у истом стилу и начину, чиме нису сасвим упропашћене њене извесне несумњиве стилске вредности. У архитектури грађевпна за искоришћавање и пословање и у архитектури домова учињен је већи напредак. Најпре у архитектури домова, псрочито вила, па после, иа зградама за искорншћавање, на антрподима и магазпнима, на великим зграда за нзнајмљивање радп трговине, пословања и стаповања, на зградама банака, најзад, на репрезентативним грађевинама неких странпх предузећа и посланстаба почнње се у Београду обелодањавати све јачи утицај средњеевропске и северњачке модерне архитектуре. Ми се на овоме месту свакако нећемо упуштати ни у каква објашњења о модерној, или боље рећи, о савременој архитекгури. О томе смо већ писали и говорили. Овде ћемо само рећи, да је она постала и развпјала се пз стварних потреба, на месту где је поникла, да се формирала под новим,

измењеним економским, друштвеним и техничким условима у време када је њена појава била неминовна. Она је у једном страховито брзом и пространом налету освојила скоро целу грађевинску делатност извесних земаља, а пре него што је била успела у потпуности решити нове постављене архитектонске проблеме, услед чега је, неизбежно, донела безброј слободних импровизација, од којих се многе неће моћи одржати. У Београду, међутим, где се вал савремене архитектуре не да објаснити у толикој мери као последица стварних нових потреба, о којима малочас говорасмо, као шго је било у Холандији, Немачкој, Чехословачкој или у Америци, колико као последица измењеног стања у овим и другим земљама, из којих смо и раније примали поуке у овом погледу — недостатци савременог архитектоиског стварања појавили су се, наравно, још у већем броју и очигледније. И ми се тога генералног утиска неможемо ослободити када се од нас тражи да бацимо један сумаран поглед на савремену престоничку архитеткуру. Али и поред тога, савремени стваралачки дух на пољу архитектуре — који је обухватио н нашу престоницу, и који је и у њој донекле постао израз потребе, јер су се услед промена које су наступиле после рата у нашој земљи и у престоници и овде поставили извесни нови задатци и проблеми, — донео нам је благотворни полет и пробудио препородне тежње. Под утицајем слободе у уметничком схватању сви су се доскорашњи

Сл. 3. — Вила у ул. Књегиње Персиде бр. 51

принципи о компоновању и грађењу морали ревидирати, чак и они најконзервативнији. Тако се могло десити, да освежавајући дух новога времена унесе извесног живота, извесне обнове и у архитектуру која се заснива на реминесценцијама старих стилова. Неколике врло успеле грађевине: вила у ул. Књегиње Персиде бр. 51 (сл. 3), кућа у Делиградској ул. бр. 17 (сл. 4), кућа у ул. Кр. Милутина бр. 33 (сл. 5), вила у ул. Кн. Персиде (сл. 6) ово опажање потпуно дока-