Opštinske novine

Стр. 784

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Друга женска гимназија итд.). Нашто? Чему? Ако је ради уздизања наше средњевековне црквене архитектуре — циљ је потпуно промашен. Или, ако је то ипак било потребно, оида би, ради бољег утиска, требало из тих зграда избацити и лифтове, и електрично осветљење, и телефоне и централно грејање, јер све то квари жељени ефекат средњевековних грађевина! И најзад: у коме правцу упутити архитектонски изглед Београда? Питање на које је, у оквиру једне анкете, мало теже дати одговор с обзиром на простор који треба да има своје границе. Овако, могло би се само указати на могућностп и на методе којима бц се то питање могло регулисати. Ја бих рекао да постоје углзвном две могућности, две методе: позитивна и негативна; стварање извесних прописа ко.јима би се утицало на композиције фасада будућих зграда (позитивна метода) и прописивање извесних одредаба, којима би се забрањивало постојање или одржавање свих оних објеката или делова објеката који својим изгледом утичу негативно на естетику града (негативна метода). Прва метода, која би се састојала у постављању и спровођењу извесних норми у погледу спољне композиције будућих зграда, те да све нове фасаде буду тако компоноване да свака поједина чини део једне замишљене целине, једне урбанистичке композиције, и на тај начин све буду подређене у извесној мери тој целини — та метода представља један веома сложен и деликатан посао. За Београд тај посао био би тим компликованији, што би било потребно узети у обзир и многе веће грађевине саграђене после рата. А кад знамо да између појединих зграда, грађенпх у пстом периоду времена п у једној пстој улпци, махом не постојп никаква веза — онда нам се чини да би тај пут наилазио на озбиљне препреке. Јер радити без обзира на постојеће зграде, значило би одлагати постизање резултата још за даљих 50 година. А узимати у обзир све посто.јеће зграде и према њима прилагођавати прописе било би апсурдно. Осим тога, прописивати извесне норме у сврху побољшања будућег изгледа улица, а оставити и даље да се изграђују блокови са неправилним и незгодним градилиштима, значило би затварати очи пред много важнијим проблемом. Шта би вредело ако би Београд прописао обавезне висине зграда за поједине улице, ако блокови не добију обавезну задњу, дворишну регулациону лпнију? Најзад, и естетски проблем, проблем архитектонске целине, ставлза се у питање и поред свих прописа, када буде поред зграде са фронтом од 7 метара изграђена суседна зграда са фронтом од 30 или 40 метара, што се данас дешава!

размера, које би, ваљада, требале да нас пренесу у Средњи век (две поштанско-телеграфске зграде, код железничке станице и код телефонске централе, Трговачка академија,

Једна вишеспратна зграда на Теразијама. Фасада се потпуно губи у многобројним рекламама које су постављене онако како су то захтевали трговачки обзири

Снимак једне зграде у почетку Кнез Михајлове улице из 1928 године. На тај случај скренута је тада нажња преко јавности у жељи да се нешто предузме од стране Општине. До данас је остао изглед те зграде исти као што је био 1928