Opštinske novine

аксиоме из Геометрије. Тежња за лепотом стоји овде на супрот тежња за истином. Овај покрет има међународни карактер али је ипак нијансиран у разним државама. Наши архитекти су га прихватили, нарочито група архитеката модерног правца. И ако без великог система поређаних и груписаних, Београд обилује великим бројем добро схваћених модерних фасада. Има доста и смелих покушаја, које је негде тешко разликовати од лутања. Недостатак прописа доста шкоди пзгледу појединих улица. У Ђорђа Вашинггона улици има н. пр. три нове зграде једна поред друге које имају три различите висине што се није смело допустити. Две од ових фасада су врло успеле али губе много у неправилно постављеној целини. Као смеле покушаје потребно би било видети зграду на углу Његушеве и Молерове и вилу у Румунској улици коју су пројектовали браћа Крстићи. Од искрених ствари треба споменути Југословенску удружену банку у Краља Петра улици, зграду архитекте Најмана у Влајковићевој улици, Дом Анкера донекле, Уред за осигурање радника код железничке станице и нову Електричну централу. Док највише има модерних фасада пропраћених једном нотом претенциозности. Тако на пр. вредно је споменути зграду у Влајковићевој улици, коју су пројектовали Браћа Крстићи (сада је у њој „Батињол"), ново Француско посланство, зграду Попова на углу Југовића и Француске улице, Чехословачко посланство, неколико зграда у Милоша Великог улици и као специмен Војни географски институт у Горњем граду. Ослањајући се на нов грађевински материјал, поглавито на армирани бетон и на разне лаке материјале за испуне преградних и сползних зидова, модерна архитектура је благодарећи новим тежњама живота, утицала

I ОПШТИНСКЕ Н 0 В И Н Е у многоме и на измену основе, плана зграде. Модерна схватања о конфору још више доприносе томе. Због тога је потребно странцу напоменути да сем лепих нових фасада у Београду има п одличних решења основа. Грађевински одбор је овде сасвим исправно схватио свој задатак и приморавао је архитекте на солидна решења. Корбизије каже да архитектура није ништа друго до „што веће осветлење доброг распореда просторија при условима да је под заштићен од непогода и да су простори у свему хигијенски." Погрешно је дакле било задовољавати се само првим утисцима које нам остављају фасаде, већ је потребно пре доношења закључка упознати се и са основом зграде. Али странац у Београду не види само зграде модерног стила. Предратно доба, конзервативни послератни сопственици, неповерење према новотаријама од стране гломазне администрације, оставили су могуће бројно више зграда у „старим" стиловима. Ако се човек постара да их разуме и ако схвати њихове жеље доћи ће до истог закључка као и за зграде модерног правца. Т. ј. да их има и лепих и ружних — успелих и неуспелих. Нарочито јавне зграде падају доста у очи од којих би две биле преставнице лепог и ружног у овом правцу. Главни генералштаб рађен у лепом ренесансу је сасвим успео док зграда Министарства финансија одмах преко пута њега, рађена у неком медвеђем стилу (како се изразио један критичар) показује скроз промашено решење. Београдска нова архитектура је пошла добрим правцем. Ми имамо способних и талентованих архитекти. Потребни су им само у интересу заједнице и целине Београда озбиљни и строги грађевински прописи да бн наш бели — град лепо изгледао.