Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 789

до тога, да смо ми у јавним зградама испалп врло иеискреии, подижући их у Ренесансу данас кад је тај стил већ историја и прошлост. Мене је један странац са чуђењем питао како је могуће да се данас подигао нов Технички факултет са онаквом безукусном ({'асГе) реиесансном фасадом?! Млађи, незавнснији и ван државне администрације архитекти доспевали су једино до приватних поруџбина и није чудо да, поред наивних и промашених решења фасада, наилазимо на дивне примерке из архитектуре. Последњих година су се поруџбине нарочито умножиле. Напш архитекти су напустили идеју 19-ог века да на бази историских стилских форми и појмова створе неки нови грађевински стил који би одговарао духу времена, већ су се — са врло ретким изузецима — придружили покрету који је заузео гледиште да је потребно све старе стилове и иде.је о њима одбацити. Ти изузетци, архитекти који су код нас хтели да оживе историске стилске форме, поглавито Византију, нису добро прошли. Као „стил" Византије може данас да послужи једино нашој црквеној архитектури, јер су ту на првом месту традиције у питању, док је при њеној примени на профане грађевине, ствар још у напред осуђена да пропадне. Разумевши исправно пуну вредност традиције наши архитекти пројектују цркве у Византиском стилу, користећи благодет нашег доба: армирани бетон. И ако је црквена архитектура данас у Немачкој сасвим у модерном духу, нова наша црква Св. Марка и будући велики храм Св. Саве код нас ће бити у Византији; ми смо у погледу црквене архитектуре везани за Византију не само уметнички већ она спада у саставни део иашег култа према сјајној прошлости. Профанисање Визангије, међутим, дало је слабе па чак и накарадне резултате. Довољно је споменути Пошту код железничке станице и зграду Мин. саобраћаја поред Телефонске централе, па увидети да се има посла са сасвим побрканим појмовима. Везу са прошлошћу, страни архитекти су хтели да нам даду у неколико примерака романског профанисаног стила а нарочито у руском ампиру, од којих је приличан екземплар испао њихов Дом у улици Краљице Наталије и Дом студената Њ. В. Краља Александра I. Већина је пришла модерном стилу који се V свему сложио са духом времена. То је читав један покет који је из основа заталасао све досадање појмове о стиловима. Дела тог покрета називају се: „дела Модерног стила". Не треба пак, дословно разумети да се модерни стил састоји једино у одбацивању старих стилова и форми. Покрет садржи у себи многе програме, који сви имају заједнички циљ да обнове грађевинску делатност на подлози

захтева данашњице и нарочито да буду у складу са новим грађевинским материјалом. Сем тога главне силе овог покрета налазе се у сазнању да би поновно буђење историских стилова омело стварање једног новог независног стила. Затим се све више увиђала опрека између стилске форме и стварне форме и, најзад, схватило се да подлога нових могућности и путоказа око стварања новог стила лежи у самосталној вредности корисне форме и њене употребљивостп. Досадањи стилови имали су за идеју да се оваплоћују из чисте форме и.да развоју те чисте форме даду садржајну вредност при конструктивном стварању. Сасвим обратно нова архитектура тражи да сваком објекту нађе његову праву форму; она не произилази из форме већ иде ка форми. Нова архитектура не тражн да став граћевине подреди иеком пзразу, већ да га престави као најбољи облик његове намене. Проблем израза, који је истовремено и форма намене, могао би се протумачити овде на ова два начина: Нова архитектура прво се ослободила историских традиција, историских стилова и форми и потпуно се еманциповала од њих а затим је стала на гледиште да треба поставити нове проблеме уметничког стварања. Претходна еманципација појавила се најпре код већих инжињерских радова, индустријских зграда, уређаја за исте и' т. д., значи на оним зградама којима је главна црта потреба и способност за рад тако да су на њима нови проблеми врло брзо постали јасни. Док су се ти проблеми слабије оцртавали на приватним зградама, које су због традиционалне уметничке тежње са муком примале нове форме. Али и овде смо данас дошли до ослобођења од старих образаца ма да поједини чувени архитекти праве на њима и компромисе. (Тако н. пр. Немци Адолф Лос и Јозеф Франк остављају и даље старе форме тамо где оне могу да буду искрене и не сметају развоју грађевине). Други начин постављања проблема израза треба протумачити у тражењу естетских проблема, у задатку уметничког стварања, који су били нешто тежи за решење. Ото Вагнер је поставио фразу: Нешто што није практично не може да буде ни лепо. Берлаге каже да се архитектонска форма треба да развије само по себи према основи. Бруно Таут пише: Оно што је истинито, сигурно да ће једанпут постати лепо. Лојд Врајт тврди да се форма образује наменом, а доби.ја вредност употребом. Док Корбизије каже да лепота оснива донекле раскинута, јер се оснива на Геометрији. Он овим излази из круга горњих архитеката и поставља нов уметнички принцип по коме је веза између стварне потребе и форме донекле раскинути, јер се оснива на Геометрији. Према њему је архитектура данас мртва а наш је задатак да зидамо т. ј. да пронађемо нов начин зидања ослањајући се на