Opštinske novine

Проф. П. Вујевић

Поднебље Београда

Неке метеоролошке појаве у Београду посматране су већ одавна, али је прва инструментална мерења. почео вршити Владимир Јакшић, професор Кнежевског Српског Лицеја и доцнији начелник статистике у Министарству финансија, 1848 године, на своме имању на Топчидерском Брду. Од тада, па готово до краја свога живота, до половине 1899, дакле пуних 50 година, Јакшић је савесно уписивао у дневнике температуру, кишу и облачност, неко време влажност ваздуха и садржину озона- у њему. Много краће вршена су посма^рања на Великој школи, у Физичком кабинету, под управом тадањег професора физике Алковића. То је у једном извештају написао пок. Ђока Станојевић, доцнији професор физике на Великој школи, али ми није познато да ли су ти подаци уопште сачувани. Милан Недељковић, као професор Астрономије и Метеорологије на Великој школи, основао је 1887 године привремену опсерваторију у приватној кући, на Западном Врачару, у близини садање, где су метеоролошка посматрања почета октобра исте године. Доцније, маја 1891, рад је настављен у новој згради на земљишту сталне опсерваторије, на т.зв. Врачарском Пољу, које је Београдска општина уступила Великој школи. Ту се налази и садања Метеоролошка опсерваторија Универзитета у Београду (в. слику 1).

Слика 1. — Метеоролошка опсерваторија Универзитета у Београду

Када се подаци пок. Јакшића буду пажљиво средили, проверили и прерачунали на начин да се за сваки дан добије стварна средња температура, што је врло пипав и дуготрајан посао, располагаћемо материјалом од 84 године и питање о поднебљу Београда моћи ће се проучити сасвим детаљно. Моја даља излагања у овом чланку почиваће само на посматрањима у Опсерваторији, у периоди од 45 година. Овде је потребно напоменути да, за Светског рата, Опсерваторија није радила од јула 1914 до краја 1915 и од октобра 1918 до краја 1919, па су средње месечне вредности појединих метеоролошких елемената интраполиране по подацима Панчева, Сремске Митровице, Бачке Паланке и Сегедина за температуру, а за остале по подацима три прва места и Перлеза. Сви термометри, термограф, хигрометар, хигрограф, актинометри и кишомери постављени су у парку Опсерваторије, неки од њих у заклону, неки потпуно слободно. Барометри и барографи постављени су у барометарској соби на првом спрату, а ветромери са електричним погоном и хелиограф налазе се на крову главне зграде, 18 м изнад земљине површине, тако да околне зграде никако не утичу на њих. Трипута дневно читају се подаци са 36 метеоролошких справа, а неколико појава у ваздуху одређују се од ока. Познато је да Београд лежи на крају 'дугог повијарца, који се одваја од Авале и, преко Раковице, Кумодража, пружа се ка северу-североистоку, а од Малог Мокрог Луга, преко Лаудановог шанца, према северозападу. Тај повијарац се у истоме правцу сужава и снижава. Београд је саграђен на његову најужем и најнижем делу. Општије речено, Београд се подигао на граници Панонске низије и Шумадије, и то на њеном најповољнијем месту, где је огранак шумадијских планина највише зашао у пространу равницу на северу. Али је ова чињеница прилично неповољна за поднебље Београда, не толико што је он потпуно отворен према западу, него нарочито што је веома изложен утицају севера и североистока, који се истиче особито у зимским месецима. Треба још споменути да су климатски услови нешто мало друкчији у нижим деловима Београда, н.пр. у Савамали или Чукари-