Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 107

ци, а са друге стране у Палилули или Јалији, него у самој Опсерваторији, која је на пространој заравни, око 50—60 метара вишој. Али је, стварно, према садањем распрострањењу нашег града, Метеоролошка опсерваторија отприлике у његову средишту и највише се" ближи поднебљу Београда као целине. Поред поменутог географског положаја, на поднебље Београда утичу још његова географска ширина и удаљеност од океана. По овим чиниоцима управљају се сви климатски елементи. То се, пре свега, веома јасно види из следећег примера. Београд је готово.на истој географској ширини Бордоа, места близу Атланског Океана, Поле и Малог Лошиња, места на Јадрану, Браиле, на доњем току Дунава, око 100 км. узводнб од његова ушћа у Црно М-оре, и Казалинска, места у Азији, источно од Аралског Језера. У свима тим местима, сунчеви зраци падају у истим, локалним I . . IV . . VII . . X . .1 26*

Слика 2. или мееним, часовима дана и у истим месецима под истим углом, па би требало да имају и исту топлоту, односно исту температуру. Међутим се из слике 2 види колико су ту велике разлике, особито у зимским месецнма. Бордо и Мали Лошињ имају у јануару осетно вишу температуру од Београда, а овај има доста вишу температуру од Браиле и, особито, од Казалинска. Али, Бордо, као место блиско океану, требао би да има још вишу температуру од Малог Лошиња, који је дубље у европском копну, а она је у Бордоу нижа за 2.(3°. Узрок толикој разлици у зимској температури је чињеница, што је цело Средоземно Море, са његовим рукавом Јадраном, заштићено од неповољног утицаја севера високим планинама: Кантабриским планинама. Пиренејима, Алпима, Карпатима, Динарскнм нланинама, Балканом, Родопима, а у Малој Азији Таурусом, док је Атлантски Океан непрекидна маса воде, све до северног пола. Поред тога, вода Јадрана је зими доста то-

плија од воде Атлантског Океана, на истој ширини, а то утиче и на температуру ваздуха. Али, ни Браила није сувише удаљена од Црног Мора, па ипак има у зимским месецима још нижу температуру од Београда, а знатно нижу од Бордоа и "Малог Лошиња, у јануару за 8.1", односно за 10.6°. ТО је условљено географским положајем Црног Мора. Оно је са југа, истока и североистока ограничено планинама Мале Азије и Кавказом, док је на северној страни потпуно отворено према огромној руској низији, па и азијатском пределу високог атмосферског притиска, одакле струје студене масе ваздуха. Зими у крајевима око доњег Дунава заиста преовлађују ветрови са севера и североистока, који собом доносе велику хладноћу. Београд, по томе, чини прелаз од термичких услова на атлантском и јадранском прпморју према условима потпуно континенталних крајева, међу које спада п западно при I . . IV . .VII , X ,1

морје Црног Мора. Узрок тим великим разликама је ово: Океани и мора магазиннрају у себи, у летњој половини године, огромну колнчину примљене топлоте од сунца, око 17 пута више од балканског копна. У току зимске половине године ту топлоту постепено издају, чиме им се температура врло споро смањује. Копно, међутим, због мале специфичне топлоте, и незнатне количине магазиниране топлоте, коју изда већ у току јесени, много се брже хлади, па му се и температура нагло снижава. Лети настају супротни услови. Температура ваздуха је тим виша, што је неко место источније, т.ј. што је удаљеније од океана. Узрок томе је, што је копно лети много загрејаније од мора, опет услед мање специфичне топлоте, т.ј. услед тога што се код јединке запремине копна, са истом количином примљене сунчеве топлоте, температура доста више повећа, него код исто толике запремине воде, а у вези са тим већма се загреје и ваз-