Opštinske novine

Стр. 150

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ност од туберкулозе у Немачкој износила нреко 20 на 10.000 становника, а данас, када Немачка броји преко 2000 диспансера, та смртност је пала на свега 8 на 10.000 становника. У Немачкој преко 50% диспансера издржавају општине и друге самоуправне установе. Код нас је све до сада оснивала држава. Београдска општпна је скоро основала један свој днспансер, алн је потребно да их оснива још и са већим раднпм капацитетом. Општина београдска плаћа кнрију за локал државног диспансера, којн јој већ 12 год. чини огромне услуге, а дужиост општине је да у споразуму са државом оснује што пре још који диспансер, које би општина поред плаћања локала, помагала и материјално. Исто тако од преке је потребе за Београд да општина подпгпе своју туберкулозну боп-

Станови болесника антитуберкулозног диспансера

ницу. Београдски грађани, међу којима је огроман и страховит проценат туберкулозних, за сада немају пречих потреба него што су антитуберкулозни диспансери и туберкулозна болница. Потреба за другим установама п болницама друге врсте долази тек после ових. Према предратним и неким послератним иодацима г. Др. Стевана 3. Иванића видимо ову смртност од туберкулозе у Београду на 10.000 становника: 1902 године 63.5 1903 године 63,8 1904 године 84,0 1905 године 84,0 1906 године 72,0 1907 године 85,0 1908 године 68,8 Укупно 1900—1910 86,7. После рата: У 1926 години 48,0 У 1927 години 48,0 У 1928 години 58,0. По подацима г Др. Васе Савића смртност од туберкулозе у 1930 години у Београду спала је на 24,10 на 10.000 становника. Ови

бројеви показују нам да Београд стоји врло рђаво у погледу смртности од туберкулозе и да је прва и најпреча дужност општине да се постара о подизању потребних споменутих установа, као и побољшању станбених прилика сиротиње и општих хигијенских и профилактичних мера. Да видимо сада још какве смо резултате добили радом у београдском државном антитуберкулозном диспансеру и какве закључке из тога можемо извести. Свој рад у току 1932 године наш диспансер је продужио у оном истом оквиру као и раније, продубљавајући га и проширујући како у стручном медицинском правцу, тако и у социјалном. И у овој својој дванаестој години рада диспансер је прегледао и помагао сваког оног ко је на његова врата закуцао. За 304 радна дана, диспансер је прегледао 2192 нова и 3229 старих болесника, што чини укупно 5421 прегледано лице. Укупан број консултација у овој години изнео је 16261. Сваког дана се, значи, вршило у диспансеру 53,5 конеултација. Од целокупног броја нових болесника у овој години, туберкулозних је било 33,5%, док је 66,5% боловало од других болести. Нових туберкулозних болесника, лечених у овој години, било је 730, док је укупан број туберкулозних болесника, лечених у овој години, био 2882. Укупан број, пак, нетуберкулозних прегледаних изнео је 2539. Од свих туберкулозних било је 79% плућне туберкулозе и туберк. плућних жљезда, а 21 % туберкулозе осталих органа. Бројни однос је био 576: 154. Од целокупног броја туберкулозних болесника на чисто плућну туберкулозу долази 511 (70%), затим на туберкулозу плућне марамице 14,2%' и 8,9% на туберкулозу плућних жлезда. Међу новим болесницима од плућне тубер'кулозе мушких је било 317 (55%), а женских 259 (45%). Међу болесницима од екстрапулмоналних туберкулоза било је мушких 38,5%, а женских 61,5%. Од екстрапулмоналних туберкулоза било је:

плућне марамице 68% скрофулозе 17,5% костију и зглобова 8,5% трбушне марамице 2,5% грла 1,2% осталих 0,6%

Од укупцог броја нових туберкулозних било је мушких 51,5% а женских 48,5%. Од плућних туберкулоза (576) било је отворених 27,2%, затворених 61,1% и аденопатија трахео-бронхијалних 11.7%. Лабораторијски рад Пиркеове туберкулинске пробе су нам се показале у 45,5% позитивне а у 545% негативне .