Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 149

У 1928 год. на 13,474.670 становника умрло је 38.570, што чини 28,5 на десет хиљада становника. У 1929 год. на 13,675.573 становника умрло је 41.347, што чини 30,7 на десет хиљада становника. Из ових бројева видимо да туберкулоза код нас није у опадању, већ расте, што би се свакојако могло објаснити економском кризом и неповољним социјалним приликама. Борба против туберкулозе подразумева у свакој земљи, у сваком граду подизање читавог реда установа неопходних за дијагностику и терапију, за профилаксу, изолацију болесника, као и за социјално старање о њима. Ова борба условљава и потребну сарадњу међу тим установама, а за све ово су потребне огромне материјалне жртве. Ове установе, тако потребне свакој земљи и сваком граду, морају заједнички остварити и држава и општине и приватна иницијатива. Тек кад будемо имали довољан број антитуберкулозних диспансера, болница, санаторијума, азила, опоравилишта, и саветовалишта, моћићемо и ми да поведемо борбу против овог највећег нашег непријатеља, борбу у оном обиму.и на онај начин који би нам донео поузданих резултата. Све до почетка овог столећа сматрало се да је у антитуберкулозној борби најважнији моменат лечење оболелих, те се та борба идентификовала са санаториским лечењем оболелих. Међутим, с обзиром на то да су санаторије веома скупоцене установе и да их ни једна држава не може имати у толиком броју да све оболеле смести у њих, морало се, почетком овога столећа, потражити другог пута за лечење и што је најважније спречавање нових оболења. Ту је управо данас тежиште целе борбе против туберкулозе и њеног модерног схватања, што се најзад дошло на то да је важније спречавати нова оболења, него лечити оно што је често неизлечиво. Ово модерно схватање антитуберкулозне борбе ставило је у први ред бораца нове установе, које са много мање сретстава могу много веће резултате да дају, нарочито још и стога што те установе поред ди.јагностике и терапије имају још и један социјалан фактОр: старање о болеснику и околини његовој, обавештавање болесника и околини о болести и њеном сузбијању, предузимање и спровођење свих нужних профилакстичких мера око постеље болесника у његовој ужој и широј околини, једном речи: целокупну антитуберкулозну пропаганду. Ове установе су антитуберкулозни диспансери. Први диспансер је основан у Америци још 1891 год. у Филаделфији. У Њујорку је 1914 год. било већ 17 диспансера, тако да их је 1923 год. у Сједињеним државама било око 1500. У Енглеској је први диспансер основан 1899 год. Затим су основани у Француској, Белгији и Швајцарској. У Немачкој је први

диспансер основан 1903 год., а данас их има већ преко 2000. У Аустрији су основани после рата, тако их у Бечу има сада по један на сваких 60.000 становника. Код нас је први диспансер основан у Београду 1921 год. а укупно их има у земљи око 40. Наши диспансери претстављају колико социјалне толико и установе за лечење. Дужност је диспансера да преко својих сестара походиља проналази болеснике, да их свестрано прегледа и да их помаже и лечи лековима и свим потребним сретствима, да се бави хигијенским и здравственим приликама околине болесника и да интервенише код власти и установа за побољшање социјалних и хигијенских прилика својих штићеника. Своје болеснике диспансер стално прати, шаље им дезинфекциона средства, пљувао-

У београдском антитуберкулозном диспансеру: директор г. др. Врачевић држи предавање публици

нице, топломере, труди се да сиромашне болеснике помаже исхраном, огревом, оделом итд. Целокупна борба против туберкулозе, као и социјално старање о туберкулознима, спада на првом месту у дужност општина и државе. Ради тога је неопходно потребно да општине и држава подижу што више оваквих установа, да образују једну густу мрежу од ових диспансера па ће се смртност од туберкулозе и код нас смањити. Славни Роберт Кох, проналазач туберкулозне клице, у своме предавању за Нобелову награду 12 децембра 1905 год. рекао је: „Ја сматрам ове установе за једно од најјачих, ако не и најјаче сретство које ми можемо да употребимо у борби против туберкулозе, и верујем да су антитуберкулозни диспансери позвани да изврше једно нарочито благосло-. вено дело онда, када буду, као Ш10 се надамо, у густој мрежи прекрилили целу земљу." Колико је све ово тачно што је рекао овај наш славни учитељ видимо из факта да је у то доба (почетак оснивања диспансера) смрт-