Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 157

н.пр. Грац (3300), Брно 3200—3300), Болоња, Осек итд. Свакако, пењући ту висину за још коју стотнну калорија, н.пр. до 4500 или 5000, колико се најчешће и налази н.пр. код гаса од каменог угља> добија се један топлотни извор, који претставља норму, преко које се у обичним приликама и не иде. Уосталом, кад се узме на ум да је температура пламена функција од најниже калоријске вредности гаса, затим од количине његових несагорљивих састојака и специфичне топлоте тих састојака у калоријама. лако се увиђа зашто није у примени ни потребно ићи до особито великих цифара у калоријској вредности гаса, па чак ни до оних горњих. Доиста, ако се онај први елеменат т. ј. најнижа калоријска вредност гаса означи с Нп, количина несагорљивих састојака с V (редуковано на 0° и 760 мм) а специф. топлота с С, добићемо за температуру пламена формулу Т = ~^ЈГ' За гас из каменог угља с калоричнсЈм вредношћу од 4500 са1. (доња), с количином несагорљивих састојака (азот, угљенични диоксид), до 5% и специф. топлотом 0.40, добићемо по њој температуру пламена већ од 2250°. А тако високе температуре за обичне циљеве не би биле ни употребљиве. За Београд, специјално, калоријски ефекат једног таквог топлотног извора, као што је гас уопште, био би потпуно довољан и с мање од 4500 калорија. То је ваљда свакако и био разлог што су се и надлежне комисије и извесни стручњаци, које је општина у више махова консултовала, стално заустављали на норми до 4200 саћ, која може задовољити и врло високе индустријске и техничке претензије, као што би то био случај н. пр. и с извесним топионичарским, ливничарским и другим, сличним индустријама. Усвајајући гас с таквим бројем калорија, тим самим већ одређена је и природа самог гаса: то мора бити гас од каменог угља, т.ј. угља с најмање 6—7000 калорија. То је дакле класични или нормални гас, чија је фабрикација данас већ толико усавршена, да задовољава све захтеве. Хемијски састав таквог гаса одговарао би отприлике процентуално бројевима: 2% угљеничног диоксида (СО,), 8% угљеничног моноксида (СО), 50% водоника (Н 2 ), 34% метана (СН 4 ), 4% водоничних карбида (СпНт) и 2% азота (Г\Г 2 ). За такав гас цогодне су нарочито старије врсте угља, тако назване гасни угаљ, кенел (саппе1), бохед (ђо§ћеа(3) и др., који дају и знатне количине испарљивих састојака и употребљив кокс. У нас међутим, као што је већ напоменуто, таквог угља готово и нема и фабрикација таквог гаса, нарочито ако би његова калоријска моћ била већа од 4500 калорија, била би неоспорно упућена знатним делом на увоз и туђег угља. Да ли би пак то било оправдано .и жељено? Срећом, спуштајући

калорични ефекат ма и само на 4200 са1., — то би при потпуном сагоревању и проценту несагорљивих састојака (Г\1,С0 2 ) мањем од 4—5, ипак давало температуру пламена чак и преко 2000° (отприлике 2100°), —могао би се и из угља с мањом калориметријском вредношћу лако добијати један разблажен гас, који би имао све повољне особине нормалног гаса. Такве су н. пр. многе врсте нашег мрког угља. Примера ради може се овде навести да би мрки угаљ из Алексинца са својим саставом:'17.6%Н 2 0, 14.9% пепела, 45.5% чиста кокса, 22% течних састојака, 67.5 чистог угљеника (С) и горњом калоријском моћи 4795 Са1. био једна од врло употребљивих сировина за ову фабрикацију. А има и других (Јелашница: 4240 са1., испар. матер. 42.6, кокса 41.2; Боговина: 5197 саћ, испарљ. матер. 40.1, кокса 45.7; Зеница: 5924 саћ, 14.3 испарљ. матер., 42.5 кокса итд. 1 ) У том погледу познати су и басени неких лигнита, као н. пр. из ресавских ревира, из колубарске долине итд., који се одликују знатним отпуштањем баш оних дестилационих гасова, који и чине битни део једног оваквог гаса. 2 ) Квалитет дакле гаса, добивеног из тих врста угља, не би ни мало био неповољан ни за ону главну намену, коју он треба да има у Београду — загревање и моторну енергију. Нарочито још ако његова калори.јска моћ не би силазила испод 4200 калорија. По себи се разуме да принос жељеног гаса у оба случаја није исти: док је он код старијих, бољих врста угља (кам. угаљ) у нормалним приликама и преко 30 м 3 на 100 килограма угља, дотле би обичан мрки угаљ и с 65% угљеника стајао приличним бројем проц&мта испод тога Тако дакле с дефинитивним решењем питања о врсти и квалитету гаса, који би се имао увести у Београд, добијају дефинитивни облик и многа друга питања, која се овде могу постављати. За Београд је, као што је то већ познато, и теоријски и практички најоправданије увести нормалан гас стермичном вредношћу од бар 4200 калорија. То је, уосталом, опште уверење свих, који су се овим проблемом Београда бавили. Значај једног таквог артикла као горива и топлотног извора испољава се при том нарочито кад се упореди с другим горивима. У овом погледу нарочито је маркантан однос гаса баш према дрвима и на њ треба нарочито свратити пажњу. Тако н. пр. узимајући ради компарације буковину, која се највише и троши у Београду за гориво у домаћој економији и чија је калориметријска моћ

г ) Р. ЈоуапоуЦ, РпугесЗа и§1ја и гКа1ј. ЈидобкуШ, Вео§таЈ 1931. 1477. 2 ) Барошевачки легнит по анализи Др. П. Јовановића даје испарљивих делова 38,2%, Кленовник 42,5%, а неки други (Јеклов рудник, Косово итд.) ,и до 44,6%.