Opštinske novine

Стр. 158

ОГТШТИНСКЕ НОВИНЕ

по већ утврђеним податцима око 2000—2500 калорија, лако се увиђа сав дефицит, који отсутност једног оваког артикла ствара у приватној економији београдског становништва. Сагоревањем једног кубног метра таког горива тешког, као што је познато, 400 килограма, производи се — и прост рачун то указује — отприлике 1,000.000 великих калорија (к/са1.) топлоте. Експериментима је потврђено — а и свакидашње искуство то доказује да се у домаћој економији при кувању, загревању станова и т.д. у нашим пећима, нарочито кухињским, не искоришћава ни '/ 10 део топлоте, добивене сагоревањем дрва. Износ дакле корисних калорија не прелази у том случају 100.000 Са1.; врло често он је п много мањи и највећа количина произведених калорија губи се бескорисно загревајући делове кухињске пећи, који нису у додиру са судовима за кување, иде у димњак, зрачи се у простор итд. И онда се указује овај паралелизам. У Београду стаје данас метар дрва, нренесен кући, смештен у подрум и спремљен за употребу (иструган), просечно 150динара. Кућа дакле, која произведе 100.000 корисних калорија (метар дрва), плаћа за то 150 динара. Међутим, ослањајући се на цене, које су по.једини тражиоци концесије нудили Београдској општини и које готово ни у једном случају нису премашале 3 дин. по кубном метру гаса с 4200 калорија, горњи број корисних калорија (100.000) гаса платио би се само 71,42 динара! Ако се сада упореде ове вредности цеиа, наћи ће се да оне стоје као 2.1:1. Сразмера ће свакако бити још неповољнија, ако се узме у обзир укупан број произведених калорија у оба случаја ,т.ј. и онај, који се губи и уопште не искоришћава: 3,000,000:3200=714:150! Да се загреје литар воде од 15"С до 100"С, тј. до кључања,у обичиом плавом (емајлираном) лонцу на престену обичне гвоздене кухињске пећи, у којој је огњиште имало запремину 25X25X50 см=31250 см ;: , потребно је по експерименту, који смо и сами правили, сагорети отприлике 3 килограма буковине за 25—30 минута. Количина произведених калорија, претпостављајући буковину с 2000 калор., биће 6000, које ће према раније навођеним ценама вредети^^- 3=1,12 4(ј(Ј динара. Број калорија, употребљених за подизање температуре те количине воде до тачке кључања (100°—15°) износиће 510. Међутим иста количина воде загрејаће се до кључања на пламену гаса од 4200 калорија из обичног округлог решоа (гесћаис!) за непуних (100-15). 4200 10 минута, т.ј . по утрошку 1 000 ИЛИ 357 малих калорија. Запремина тако утрошеног гаса биће 0,085 м 3 и стајаће 0,25 динара. Однос цена у овом случају биће дакле као 4,5:1, т.ј. ефекат гаса биће скоро 5 пута јевтинији него што је случај с дрвима у Београду.

Није много различан однос ни при употреби угља, па чак ни онда, кад би он имао и 6000 калорија. За произвођење горње количине (6000) калорија помоћу шлеског угља требало би бар 1 килограм угља, који би према отогодишњим ценама (700—750 д/1) стајао 0,70 до 0,75 динара. Загревање би трајало нешто краће време (20'), а однос према поменутој вредности гаса био би као 3:1. .. . Однос гаса према овим врстама горива, па дакле и његов значај за нашу садашњу домаћу економију, појављује се у правој светлости тек кад се узму у обзир и неке друге прилике потрошача. Лишен гаса и упућен само на потрошњу дрва и угља као главног горива, Београд троши годишње на ту сврху приближно 25.000 вагона дрва и 8000 вагона угља. У овој последњој количини фигурује туђ угаљ, и то поглавито шлески, с калоричном моћи изнад 6000 калорија, за 4000 вагона; уза њ долази још и 2000 вагона кокса, махом такође иностраног порекла. 1 ) Остатак од 2000 вагона спада на домаћи угаљ свих врста. Све те количине дрва, угља и кокса троше се поглавито на кухињу и грејање станова. За питање, које се овде има у виду, значајна су, без сумње, оба ова облика потрошње горива. Али ми овде намерно узимамо на око најпре и нарочито онај први, т.ј. кухињу, будући он мора због погодности гаса, бар у почетку, поглавито и циљати на потрошњу. У том погледу може се с разлогом претпоставити да наша кухиња троши бар 7 8 од укупне домаће потрошње горива, а за свакога,*ко познаје прилике наше кухиње, тај однос неће бити претеран. 2 ) Према томе годишња потрошња дрва око добивања топле воде, справљања јела и осталог у домаћој кухињи, претстављала би цифру од најмање 7—8000 вагона. Угаљ овде не долази у обзир, јер се он у Београду претежно и готово само употребљава за загревање станова. Вредност тога дрвеног горива, употребљеног за потребе кухиње, рачуна.јући с већ наведеном ценом кубног метра дрва и до 15 м 3 на вагон, достиже за само 7000 вагона цифру од 15,750.000.— динара.' Поредећи пак ову цифру с вредношћу гаса, потребног да произведе потребну топлоту, а она је, као што је поменуто, само г / 10 Део од оне, која се добија сагоревањем дрва увиђа се да би она, кад би калорична моћ дрва и гаса била иста, била претстављена с 525000 м 3 гаса. Како пак калоријске вредности гаса и буковине стоје у размери као

*) Податке за угаљ имамо љубазношћу овд. трговца угљем, г. Милана Павловића (стовариште дрва „Огањ"); податке за дрва пак од удружења трговаца дрветом и угљем (писмено саопштење). 2 ) Највећи број кућа у Београду, н. пр. чиновничке, трговачке, па и остале, троше као минимум по 1м 3 дрва месечно' за кухињу. Минимална годишња потрошња у том случају' била би дакле за тај циљ 12м 3 .