Opštinske novine

3*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 161

при употреби дуваљке или мехова 1200 до 1300°. За добијање пак 3 м 3 таквог гаса мора се употребити 1 кг. бензина, који без ичега осталог стаје 13 динара по килограму. Шта то значи, види се одмах кад се узме на ум да би фабрички гас с 4200 калорија, чист и без ваздуха, стајао 3 дин. по кубном метруЊегове пак температуре далеко надмашају температуре карбурираних пламенова. Дефицит, који дакле трпе буџети ових установа, није ни близу количина за занемаривање. Читав низ и других потрошача у вароши налази се у сличном па можда и горем положају. Ту су нарочито многобројне занатлије: лимари, механичари, радници на заваривању метала, бербери, посластичари, произвођачи луксузних пецива, обућари, столари итд., а сем њих исто тако и гостионичари, кафеције, крчмари (власници бифеа), извесне радионице, фабрике итд. Свима је њима потребно брзо и лако произвођење топлоте и њихов се рад у другом свету не може ни замислити без — гаса. Величина штете, коју они сад трпе, једва да се може ма и приближно оценити. . . Међутим осем већ наглашених уштеда, употреба гаса имала би и других последица, које би мењале у знатној мери и цео начин престоничког живота. А тај проблем није од најмање важности у овој ствари. Промене би морале наступати већ и у самом грађевинском (архитектурном) облику станова, па би се, свакако, у многоме изменила и сама култура и цивилизација престонице. Те пак чињенице, понављамо, нису без вредности. Оне би имале нарочити значај баш у самој домаћој економији. Низ тих промена додирнуо би нпр., послугу, поправио појмове о времену и његовом значају, олакшао одржавање чистоте па поступно трансформован и саму нашу данашњу, махом нехигијенску кухињу. Она би, бар у већим београдским кућама, морала одмах бити прилагођена новом гориву, добити нарочите преграде, више или мање декоративне дигесторије („оџаклије") и уопште одговарати новини, коју природа посла намеће, а о којој би се имали бринути и општина и јавна власт. Гас, додуше, није, као ни електрика, посве безопасна ствар и с обзиром на то општина као издавалац концесије морала би концесионару наметнути и извесне погодбе ради отклањања нежељених случајева. Гас се, нпр., већ осећа у кући, чим га има у ваздуху 0.5%; ако је у томе ма и само 0.1% његовог најопаснијег састојка, угљеничног моноксида, он је већ опасан за затворене просторе. И људи, који не увиђају користи, које се имају од гаса, или их превиђају, истичу врло често баш ту страну овога питања, па указују на то како је гас отрован, како гуши, има непријатан задах, производи опасне експлозије итд. итд. У ствари то све не може поништити праву вредност овога горива нити ти преговори

могу бити пресудни за ово питање. Гас доиста може имати непријатан задах, па га и има, кад је фабрикација несавршена, а нарочито кад је и без контроле; он може бити опасан за становнике појединих кућа или затворених простора, ако су цеви-спроводнице рђаво инсталоване и руковање непажљиво. Али од таквих приговора није слободно ниједно гориво, па наравно ни гас ни електрика. Међутим ако би страх од тих опасности и у нас донео извесну обазривост становништва, или је бар појачао, онда би то била лепа. васпитна акција, која би се само могла поздравити. Још мање се може жалити, као што се то понеки пут чини, ако би, као што је и несумњиво, увођење гаса у домаћу економију имало реперкусије у самој нашој данашњој куварошј вештини. На гасу се, додуше, могу справљати сва наша данашња тешка и нехигијенска јела (ћевапчићи, ражњићи, прасеће печење, разне јаније, сарме, ђувеч и подварак итд.). Али би појава једне лакше, хигијенски оправданије и јевтиније кухиње био други срећан ефекат, који би морали поздравити сви пријатељи народног здравља. Гас, који би потиснуо кухињу, која односи онолико времена и материјалних издатака, колико је то случај с нашом данашњом, морао би се сматрати као врло спасоносан чинилац у акцији на поправци кућних финансија, навика и здравља. . . Једна од значајних појединости у овом питању о фабрици гаса јест и питање о другим материјалним користима, које ова фабрика даје околини, у којој је, па посредно и самој земљи. Такве су нпр. користи од оних многобројних -споредних производа, који се увек појављују код оваких предузећа. Дестилацијом каменог или извесног мрког угља добија ;се осем гаса (30—40 м 3 ) још и кокс (70%), катран, амонијски сулфат, амонијачна вода, сумпор, разни фенолни деривати итд. Економски значај ових производа толики је да поједини од њих, нарочито кокс и катран, често и јесу главни разлог за подизање једне оваке фабрике; гас је онда у њој споредан производ. Али макако био велики значај свега тога не само за Београд већ и за целу земљу, ипак за питање о изворима топлотне енергије у Београду то све мора имати само подређен значај. Централно питање остаје само питање о гасу и његовој примени. У том погледу Београд мора строго и разликовати питање о фабрикацији гаса као Горива од питања о фабрици других производа, које даје дестилација каменог угља. бшз сшдие! Данашња битна потреба Београда је најпре и поглавито — у гасу. Остало је споредно, па иако од превеликог значаја. Ту би чињеницу требало да увиде сви фактори, пресудни за њено остварење, па да помогну да предмет дође поново и што пре на дневни ред. Београђани им, извесно, не могу за то бити незахвални. . .