Opštinske novine

Стр. 160 •" " " У новије доба често се, нарочито у круговима од утицаја на решење овог питања истицало да наша престоница може наћи важан извор потребне јој термичке енергије за домаћу и другу економију и у — својој електрици. Борба, уосталом, између овог топлотно-светлосног извора и гаса није нова. У већим европским варошима, као и у многим крајевима, где је електрична енергија сразмерно јевтина, електрика већ служи у знатној мери као сретство за загревање и у домаћој економији; кухиње многих ресторана, пансиона, школа итд. обрнуле су се и овом сретству, нарочито последњих година, и изазвале не малу реформу посуђа за кување, апарата итд., као и саме природе кухиње. У том погледу све оне лепе особине, које електрика има као сретство за осветљење (паљење без жижица итд.), има она и у кухињи. Па ипак то не може бити разлог противу гасне индустрије нити ће гас напустити борбу, која му се с те стране отвара. С много разлога се чак може рећи да су његови изгледи у том и повољнији. Није то само стога, што су електрични кухињски апарати, посуђе итд. скупи и још довољно неприлагођени, или што употребу електрике по природи ствари избегава свака кухиња, која рачуна с пламеном; није то, напослетку, ни стога, што електрична огњишта претпостављају извесна, гга чак и виша знања о руковању, а нису чак ни посве безопасна. Не. Има сасвим других разлога, са којих гас још непрестано држи прво место као гориво у овом делу домаће економије. То су: његова ниска цена према електрици и његова погодност за све врсте куварског посла. А ове су две особине нарочито у нас од пресудне вредности. Уосталом, у погледу на ово обоје врло нам је угодно позвати се овде на један податак, који смо још пре неколико година запазили у часопису познатих Сименсових електричних предузећа у Немачкој (Зјетепз 2,еНвсћпН, 8. Јаћг§\ Не[{ 7. за јули 1928), у коме је било интересантно упоређење домаћих кухиња с електриком као топлотним извором и кухиња с гасом. За решење питања у каком се односу појављују гас и електрика у истој кућној економији за дужи период времена, Сименс—Шукерт је 1927 удесио у једној *вили нарочиту електричну кухињску инсталацију, па је нашао да је при потпуно истим приликама потрошња гаса од 4500 калорија у породици од 7 чланова (10 соба) износила за известан дужи период просечно по 4,21—4,87 м° дневно, док је потрошња електрике за толико исто време била приближно око 7.34 к% г ћ. Из тога је после извесних корекција и као средњи резултат одређена размера потрошње гаса према електрици: 1 м 3 гаса : 1.6 киловат-часа електричне струје, из чега се, вели се у извештају, може закључити да би ,,за ту кућу према ценама гаса и електрике у односној

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ околини једнакост домаћих трошкова при употреби електрике наступила само онда, ако би струја стајала по киловат-часу највише 3 / 5 или 2 /з цене једног кубног метра гаса". Према томе рачун за ова два топлотна извора у Београду даје ове податке. Стављајући да је 1 м г ' гаса еквивалентан 1.6 к\ућ струје, која се у Београду у приватној потрошњи плаћа 5 дин. по киловату, увиђа се да је цена 1 м 3 гаса од 3 динара у случају паритета за исти број калорија, добивених електричним загревањем, скоро три пута мања од цене, којом би према данашњици морала бити плаћена електрична потрошња. 1.6 к\\'ћ стајали би 8 динара. С друге стране, узимајући да 1 к\\ г ћ струје даје 864 калоријских јединица у обичним апаратима, каО што се то уопште узима, рачун показује да би паритет у количини топлоте између такве струје и 1 м 3 гаса од 4200 саћ наступио само онда, ако би се трошило 4.8 к\ућ струје. Нена пак ове количине електрике пела би се и до 24 динара! У Београду дакле борба између електрике и гаса решена је већ самим тим фактом: електрика би била управо 8 пута скупља од гаса! Бар тај би однос био између њих у домаћој економији при садашњим приликама.... » * Питање о фабрици гаса у општинској концесији и гасу као топлотном извору стоји у вези и с мноштвом других проблема, такође од не малог значаја за живот и напредак наше престонице. Пре свега, отсутност једне модерно уређене фабрике гаса и одуговлачење с њеним подизањем не погађају само домаћу економију. Штету од тога трпе и знатан број заната, индустрија, јавних, нарочито научних установа итд., и то у толикој мери, да се преко тога такође не може прећи. Само један пример илустроваће ствар. У Београду постоји данас већ знатан број (12) великих хемијских лабораторија: на универзитету, у министарству шума и руда, у министарству финансија, трговине, војске и морнарице, народног здравља, у општини итд. и све се оне не могу ни замислити без гаса. Данас се оне помажу карбурирајући у не мало скупим апаратима ваздух помоћу бензина или каквог лаког водоничног карбида (петролски етар, лигроин, газолин итд.). Од једног килограма течности добијају се 3 м : ' карбурираног гаса. Поједине од њих, стално троше на тај циљ годишње по 30.000 д., а по који пут и до 50.000, купујући лаки бензин (авионски) просечно по 13 д. килограм. Друге, као универзитетске (философ. факултет, техника итд.), затим лабораторије Централног хиг. завода, општинске итд. троше и много више. Нажалост ниједна од њих не може бити задовољна тим начином произвођења потребног јој горива, јер температуре таквих пламенова у обичној Бунзеновој грејалици не прелазе ни