Opštinske novine

I

Жив. Ст. Девечерски, виши инспектор Мин. финансија

Проблеми Једног напредног краЈа престонице

Београдско „Насеље Краља Александра Карађорђевића" простире се са обе стране Александрове улице и захвата простор од Гвоздићеве улице, испод „Боровог Парка", до Зеленог Брда и од нове астрономске опсерваторије на Источном Врачару па до Предграђа Краљевића Томислава и Предграђа Војводе Степе. Пружајући се по једном најздравијем и најлепшем крају наше престонице, који са широке висоравни доминира градом, оно је њен природни и ничим непрекинути део, јер са старим Београдом чини нераздвојну целину чврсто повезану централном комуникативном артеријом: улицом Краља Александра и читавим сплетом других, мањих, које иду паралелно са њом. Иако је удаљено од центра града 4—6 километара, положај Насеља је јединствен. Са њега, као са неке велике платформе, види се цео Београд, блистави огранци Саве и Дунава, и прекрасни пејсажи, који се на све стране нуде оку по банатској и сремској равници или таласастом подгорју Авале. Ваздух је чист, прозрачан и лети готово непрекидно у покрету. Ко се лети од Београђана из центра прошета овим крајем, чим узиђе уз благу узбрдицу код „Боровог Парка" одмах осети да је ваздух друкчији, хладнији и чистији и да се лакше дише. Природа је дала доста! * Насеље као грађевинска целина новијег је датума. Пре ратова постојало је, до душе неколико кућа и циглана поред пута али су се све те зграде могле на прсте избројати. Познатих „Седам кућа", као географски појам у оно до.ба, најбоље карактерише слабу насељеност у томе времену. Сем њих, имали су ту, од старијих насељеника, своје куће и циглане Милош Јаћимовић и Спаса Јовановић, баштовану и кућу чича Денко, кафане Јаћимовић и Цветко Јовановић, па доцније Ђорђе Јовановић и још по који. Тек од последњег рата па на овамо почео се ова.ј крај живље насељавати. Но приметно насељавање и изграђивање овог Насеља почело је тек око 1922 године. У то доба, у предратном делу Београда почеле

су цене станова и локала несразмерно да скачу услед великог прилива дошљака из унутрашњости, које је привлачио приметан просперитет привредног живота у оно време или којима је из будикојих разлога било немогуће да и даље остану у средини у којој су дотле по унутрашњости живели. Они су скоро редовно нудили веће закупне цене и то је изазвало неизбежне стамбене поремећаје код предратних Београђана. Конкуренција је била велика и имућнији дошљаци потисли су сиромашније староседеоце. Велики број Београђана економски слабијих, као што су чиновници, занатлије, радници и ситни службеници Општине београдске и приватних предузећа и институција, доведени су били у немогућност да плаћају високе закупе и бежали су на периферију града. Њима су се придружили и они Београђани других сталежа, који су некад имовно добро стајали али су упропашћени ратом, те су продавали своја срушена и оштећена имања, да на њима ускоро имућни купци сазидају палате, а они су се склањали на периферију, где су са добивеним новцем могли сазидати скромну кућу и отпочети неку радњу. Уз њих иде и један мањи број досељеника, који није могао да купи кућу у центру или који је у Београд дошао да тражи рада са извесним капиталом или и без њега. Тада почиње парцелација безбројних комплеска земљишта на све стране око Београда и изградња малих, јевтиних кућица, које су махом даване на отплату. Најживља делатност у овом правцу, може се слободно рећи, била је на „Насељу Краља Александра". Она интензивно почиње тек 1925 па је временом расла све више и више и за 6—8 година на њивама и ливадама Малог Мокрог Луга изникле су читаве улице. Овим послом на.јвише су се бавили г.г. Браћа Јаћимовић, Браћа Мандил, Цветко Јовановић, Ђока Илић и други. Од њих, Браћа Јаћимовић су и зидали зграде па и данас врло живо раде на овом послу подижући све нове и нове грађевине. На местима где су парцелацију вршили стручњаци, улице су праве као стрела и одго-