Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 165
варају ширином грађевинским условима. Али има и кривих и узаних улица и ту ће се неминовно морати вршити исправке. Највећи део Насеља припадао је до 1930 године Општини Малог Мокрог Луга и под њеном управом изграђен. Отуда су и разумљиве грешке које су се код парцелације дешавале, јер Општина Маломокролушка нити је имала стручњака за овај посао, нити је овај крај намеравала уступати Београду. Али надлежни фактори из Општне града Београда могли су још пре десет година наслутити и осетити да ће овај крај несумњиво ући у састав престонице, јер су му већ давали своју воду и осветлење, па су требали још тада све учинитп да се он припоји Општини београдској. Да је то учињено пре десет година, парцелација би била изведена на модерној основи и многе бриге садашње и будућих општинских управа биле би уштеђене, а крај би у лепоти добио двапут више. * Као што је напред речено, овај крај је прихватио економски слабије сталеже али један вредан и честит елеменат. Доцније, кад су бар унеколико добивене културне тековине, као што су вода, осветлење и слично, почели су у овом крају куповати имања и имућнији људи, па и високи државни функционери. Али иако је то скуп разних сталежа, међу њима се разлика не опажа јер је овде дружељубље развијено до завидне мере. Зато на првом месту припада заслуга друштвима, која постоје и неуморно делају на Насељу. Још док је овај крај био под Општином Малог Мокрог Луга, постојало је једно друштво за улепшавање Малог Мокрог Луга, у ствари за улепшавање овог Насеља, које никад није било саставни део села Мокрог Луга, већ само у његовом атару. То друштво уз обилну помоћ агилних грађана подигло је на општинском земљишту зграду за основну школу коју је дотерало до крова али је није могло довршити. Доцније је то друштво ликвидирало. * Кад је овај крај потпао под Београд, неколико највиђенијих грађана покренули су акцију да се почне озбиљно радити на унапређењу овога краја у свима правцима. Ради тога су сазвана два збора у јулу 1930 г. На првом је одлучено да се цео овај крај назове „Насеље Краља Александра Карађорђевића" и да се оснује Друштво за његово унапређење. На другом збору у истом месецу основано је то Друштво и примљена су друштвена правила. Одмах затим Друштво је почело врло активно да ради. За назив Насеља добијено .је одобрење са Највишег места а сем тога Њ. В. Краљ примио се и покровитељства Друштва за унапређење Насеља Краља Александра Карађорђевића.
Циљ Друштва је унапређење Насеља, што значи: не само улепшавање улица, већ унапређење у свима правцима социјално-културних до привредних. Зато он нема чисто урбанистички карактер, какав обично имају оваква друштва. Људи који су водили Друштво од самог почетка били су свесни тешкоћа на које ће наићи. Они су знали да својим сопственим средствима не могу уредити овај крај ни за сто година, јер га насељава већином сиротиња, али су знали и за стару и просту истину: да се удруженим снагама ипак може више урадити него појединачно. Они су знали за комуналне дужности Општине према сваком делу своје насељене територије али су исто тако знали и чињеницу да интервенције солидних и јаких заједница више вреде од интервенције појединаца. Крајњи део Насеља Краља Александра Зато су, да би омогућили у Друштво приступ и најсиромашнијим грађанима, одредили минималне чланске месечне_улоге од 5 дин. за имућније и 3 дин. за сиромшније, са најлибералнијом могућом одредбом: да сваки сам за себе одлучи да ли долази у ред имућнијих или сиромашнијих. Каогод што је Друштво знало да из ових малених чланских улога не може само изградити све модерне културне институције и задовољити све хигијенске и друге потребе грађана, његови оснивачи били су свесни да ће наилазити на тешкоће и на другим странама и да то све неће моћи брзим темпом урадити и уредити ни сама Општина, због познатих финансијских тешкоћа, од којих пати цео свет па и наша комунална заједница. Зато су одлучили да поред бриге за урбанистичко уређење и улепшавање овога краја у слободном времену узму на себе и бригу за улепшавање духовних особина својих суграђана, да помажу сваку хуману акцију и да раде на дружељубљу и солидарности између њих. То је сасвим јасно истакнуто и у друштвеним правилима, где је прописано да ће Друштво и сви његови чланови радити не само на модерном уређењу и изграђивању овога краја, већ исто тако и на развијању слоге, гра-