Opštinske novine

Д-р Ст. Павловић

О кириЈама у Беогрс^ду — Упоредне цене станова —

Једно од најважнијих питања у станбеном питању Београда уопште, несумњиво је киријско питање: висина стаибених цена. Јер, откако је изградња кућа, великих и ма^их, отклонила некадашњу акутну кризу станова у Београду; откако је формално и привидно настала већа понуда од потражње станова; откако известан не мали број станова остаје неизменично празан и неиздат — проблем цена код закупа постаје у Београду све акутнији. Међутим, ова очигледност потребе: да се утиче на нормирање цена код станова, увек је имала својих непомирљивих игнораната и љутих непријатеља. Кућевласници су поред свога одлучног опирања имали увек и своје окретне адвокате, који су својим бранилачким подвизима утицали, у овој или оној форми, да се сузбије свака јача социјална акција у корист решавања овога питања. Код последњих анкетних покушаја, обављених тек ове године, учињени су одлучни кућевласнички потези противу постављеног киријског питања. Тада је јаче но раније путем штампе нападнуто кирајџиско тражење обарања цена становима. Због својих аргумената и због своје обимне антикирајџијске кампање тај последњи напад вреди да буде запамћен и нотиран. Јер, У Београду једнако постоје три економска чиниоца, који су по своме негативном ефекту стекли репутацију трију феномена: млинар, хлебар и кућевласник, не могу никако да буду јавно контролисани у својим основним калкулацијама. Њихова је рачуница досада била нешто специфична, пред чиме се увек остаје запањено и, рецимо, разоружано! После свакога „окршаја" између кућевласника и кирајџија, ови други су се повлачили у пасивност на краће или дуже време. То, истина, није бивало због тога што би кирајџије стекле неко друго противно мишљење о својим дотадашњим захтевима, већ просто ради индигнације и увиђања, да је кирајџијски противник јачи и окретнији на положајима својих супротних интереса. Тако је у фебруару ове године извесан бранилац „угрожених кућевласничких интереса" и поборник неизменљивих, стабилних, тадашњих кирија, тврдио у београд. штампи: да је јануарска анкета третирала питање

евентуалног снижавања кирија са гледишта социјално - политичког, правног државноправног, фискалног и највише са гледишта сентименталног, само не са гледишта рачунско-економског. Карактеристична је овде чињеница индиректнога признања — можда и нехотично учињена — да је ово рачунско-економско гледиште у колизији са свима оним осталим гледиштима.. . Консеквентан у своме схватању, овај одважни бранилац чврстих цена код станова, подухватио се да рачунски изложи и објасни прилике које морају постојати за све кућевласнике. . . И, већ према првоме примеру његовог рачунско - економског расматрања; коштања и амортизовања једне београдске троспратнице са 8 станова и 80 просторија укупно, кућевласник је у опасности да губи годишње по 23.000! То чак и онда кад су му сви станови издати и са киријом од по 2430 динара месечно, односно са 243 динара просечно за сваку поједину просторију. На основу тог и сличних рачунских закључака, и на основу приказивања прилика: „које морају постојати за све кућевласнике," тврдило се, да би макар само десетпроцентно снижавање тадашњих кирија значило за 97% кућевласника неизбежну материјалну пропаст и одвођење у некакав београдски кућевласнички пролетаријат! Међутим, у даљем излагању чињеница које може свако контролисати — видеће се да је „рачунско-економски" ипак било могуће: да цене киријама у великим становима падну од тада па досад више него за 10%. Исто тако ће се видети и зашто је то било могуће. Један од разлога познате кирајџијске акционе малодушности свакако је у томе, што још непостоје никакви обимнији и сређени податци о конкретним ценама станова у Београду. Због тога што је код нас скупоћа станова тако очигледна, били су захтеви београдских кирајџија све до сада оснивани само на тој очигледности. По податцима д-ра Бајкића — „Народно Благостање" од 31 октобра 1931 године — индексни број коштања станова у Југославији далеко је изнад индексног броја у другим земљама. Код нас је његов број 202, а у Чехословачкој 75 (мањи од