Opštinske novine
5
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 175
просторија мора да буде плаћено просечно по 243 динара. По нашим податцима (табела), у којим је оглашено само 20 станова да су у новој кући, те цене су биле и у октобру 1931 год. мање, а сада су већ и знатно смањене. По податцима „Политике", који се опет односе само на нове и најновије грађевине, цене су у прошлој години биле такве какве је кућевласничка одбрана заступала — уз напомену да и оне значе ефективни годишњи тубитак за сопственике троспратница од 10% — али и ови податци показују, да је већ и код нових станова био могућ пад кирија за најмање од 16 од сто!... И, упркос „свих опасности", које у себи носи свако померање кирија из 1931 године — како то лепо рекоше онда кућевласнички „рачунско - економски" аргументи — нити су кућевласници отишли због тога у пролетаријат, нити су, хвала Богу, престале даље градње нових кућа... Једно је ипак тачно: кирије једнособних станова остале су и сада на висини цена које су кућевласници заступали! Шта више, те су кирије биле и онда а и сада су веће од цена које су кућевласници као миннмалне кирије истицали. Јер, у новим кућама су цене таквих станова биле по 322 лањске, а по 266 динара ове године по свакој просторији. У осталим нашим податцима, оним које обухвата ова табела, цене једнособних станова тј. њихове сваке просторије, су биле у 1931 години по 240, а у 1932 години по 220, <
Ова привидна разлика од 20 динара по једној просторији дошла је отуда, што је код једнособних станова нађено у 1932 години нешто више оглашених одељења но што је било објављено у претходној години. Ти станови су иначе у својој целини остали и надаље са истим и неумањеним киријама, док су велики станови добили баш у својој целини смањење киријског оптерећења за 13%. Још очигледнији је пад кирија код оних нових и најновијих станова, који су свакако веома блиски и једнаки по типу својих просторија, чије је појевтињавање видљиво и по стану и по просторији. У овоме чланку илустроване су неколике ствари из области киријских цена у Београду: 1) стално постајање двеју великих али ипак неједнаких станбених група у Београду; старих и најновијих грађевина и станова са неједнаким киријама такође; 2) опште падање кирија у најновијим становима; 3) мање падање кирија у старим али само великим становима; 4) одржавање стабилних и непроменљивих цена код најмањих и најгорих и најмногобројнијих станова Београда; 4) несразмерност кирија између великих и малих станова, на штету ових других. О просечности кирија уопште довољно је рећи само толико, да су, с озбиром на мале зараде огромног броја београдских кирајџија, превелике, јер у већини случајева им прождиру читаве половине тих зарада.
> №1
■.