Opštinske novine

Стр. 178

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

нешто срећнија: узета је под закуп зграда, одређени су били директор (г. Милан Недић, професор), и наставници, нађени су кредити за набавку учила, чак је званично бјављен и почетак рада у тој гимназији, али је све то изненада пропало, из разлога мени недовољно познатих и несхватљивих. Прошле године опет је покренуто исто питање, благодарећи понајвише заузимању г. Косте Сретеновића, тадањег начелника Одељења за средњу наставу. Министарство просвете обратило се Суду Општине града Београда с молбом да и он припомогне решењу овога животног проблема тиме, што ће Општина дати земљиште на коме би Министарство просвете подигло зграде за гимназију. И Суд Општине града Београда, донео је, још средином прошле године одлуку, да се у ту сврху уступе или откупе четири плаца на периферији Београда. Према тој одлуци један од тих плацева имао је бити на Дорћулу, други на Смедеревском ђерму, трећи на предграђу Војводе Степе а четврти на Сењаку или Чукарици. Пре кратког времена, међутим, дато је полузванично саопштење да је Општина у немогућности да у овогодишњи буџет унесе потребну суму за откуп земљишта на Смедеревском "ђерму и предграђу Војводе Степе, где нема општинских имања, погодних за гимназију. Претпостављајући да је то тачно, Управа Друштва за уређење предграђа Војводе Степе, сво.јом претставком од 10 јануара ове године, предложило је Суду Општине града Београда једно могуће решење: да се изврши трампа земљишта на Пашином брду, погодног за гимназију, у замену за општинско земљиште у ма ком делу Београда. На тај начин, Општина би дошла до траженог земљишта на предграђу Војводе Степе, не оптерећујући свој буџет никаквим великим издатцима. У том смислу Друштво за уређење предграђа Војводе Степе већ је припремило терен. Обратило се неколицини власника великих плацева на Пашином брду са овим предлогом. Позитиван одговор добило је Друштво од г. Драгића Павловића, адвоката, који је по позиву чак дошао на седницу Управе друштва, и изјавио да је вољан уступити онолико земљишта колико је за ту сврху потребно, у замену за које било општинско земљиште. Г. Павловић је — у жељи да искрено помогне ову лепу акцију Друштва — и са своје стране поднео једну формалну понуду Општини. Имање г. Павловића, које је Друштво предложило као врло подесно за гимназију, на-

лази се опкољено улицама: Господара Вучића, Тиквешком, Гарибалдијевом и „Новом" улицом, близу главне артерије, улице Престолонаследника Петра. Површина предложеног имања, приближно израчуната, износи 4.350 м 2 . Земљиште је у облику скоро правилног квадрата. Место је врло добро изабрано, пошто би се та будућа гимназија налазила на брду, са одличним климатским условима, на једном од најздравијих места у Београду, а скоро на самој раскрсници двеју великих саобраћајница тога краја, улица Престолонаследника Петра и Господар Вучића. Овим двема улицама и другим мањим био би омогућен лак прилаз гимназији са свих страна, од Неимара, од Чубуре, од Црвеног Крста, од Предграђа Краља Александра I, предграђа Петра Мркоњића, Душановца и Вождовца ,а да и не говоримо о самом иначе пренасељеном предграђу Војводе Степе, на чијој би се територији гимназија налазила. Међутим, протекло је три месеца од како је поднет овај предлог а по њему није донето никакво решење. Односно, како сам сазнао од појединих чланова Суда, одлучено је „принципијелно", да се за гимназију уступи празан простор поред Основне школе у Шуматовачкој улици. Овакво решење не би било добро, јер би се у томе случају гимназија морала саградити у самом Чубурском потоку, испод основне школе. А подићи школу у самом Потоку рђаво је и са хигијенско-здравствене и са естетичке тачке гледишта. Сем тога, празан простор који би остао између основне школе и гимназије, не би био довољно велики за два дворишта, гимназијско и школско. А није препоручљиво једно исто заједничко двориште за основце и гимназисте. У сваком случају, питање је врло хитно. Почетком идуће школске године неће бити места у садањим београдским гимназијама за велики број ђака који дођу из основне школе у гимназију. Ако је Општина београдска заиста вољна, — а ми смо у то уверени — да својим грађанима изађе на сусрет и да задовољи ову преку потребу, она је онда дужна да питање плацева за гимназије без даљег одлагања реши. Па ако не може прибавити плацеве на сва горе поменута четири места у Београду, онда нека бар, за ову годину, ликвидира питање плаца на предграђу Војводе Степе. Што пре, одмах, сместа, јер је крајње време, ако већ и није доцкан за зидање зграде у току ове године.