Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 191

претиле спадају у далеку прошлост. Овако ментално стање једног народа најодлучнија је чињеница кад се говорп о изгледима његовог основног изграђивања, а нарочито изграђивања његовог центра. Овде преовлађује дух наде и самопоуздања, што импонује и странцу. „Какав ли ђе диван град бити наш Београд једнога дана!" Та мисао избија из разговора са сваким овдашњим грађанином. Мисао грађана не задржава се много на необичним резултатима, који су постигнути у развијању вароши последњих година, већ свет непрестано мисли на будуђност." Француски писац Анри Дебреј, аутор неколиких књига о лепим пределима Европе и писац једне од најлепших књига о Југославији, Отур де ла Југославп, за коју је предговор написао бивши претседник владе Француске. Републике г. Едуар Ерио, предговор који са мало речи приказује странцу особине наше земље и нашег народа, пише о Београду између осталог: „Посматрам са земунске стране Београд личи на утврђење саграђено на брежуљку изнад ушћа Саве у Дунав. Међутим, бастиони овог утврђења, из доба Римљана, крију једну велику престоницу. Ниједно парче земље није тако натопљено крвљу као ово. И после дугпх борби град је постао српски и проглашен за престоницу. Претежно војничка варош, услед честих ратова и опасности, Београд никада није имао времена да гради уметничке споменике и трајне зграде. Из прошлости давне остао је само стари град, са околином ко'ја се претворила у чаробно шеталиште. Варош је може се рећи нова, јер последње куће, из доба Турака, нестају. Ова варош, за коју је 1870 године Ернест Дени рекао да због узбуркане прошлости никако не може да се ослободи дармара и да добије лепши изглед, ускоро ће имати потпуно западњачки или како тамо кажу, европски изглед. Палате, зграде министарстава, јавне п приватне грађевине сасвим су модерне и разних стилова. Главне улице, нарочито улица Краља Милана, велике су. Где је раније била периферија сада је ту центар града, а улица Милоша Великог, која пресеца улицу Краља Милана, кроз кварт министарстава води вас у сеновнти Топчидер. Али, свет је интересантнији од улице. Већина се не разликује од нашег света. Међутим сељаци још увек носе народну ношњу и не свлаче /е при поласку за Београд. Жене из Србије носе плисиране сукње са прегачама, пуним цветова у живим бојама; Банаћанка носи неколико сукања у облику звона; Босанке су у широ-

ким сивим сукненим чакшцрама, забрађене вуненом марамом дречеђе боје, а на ногама као и жене из Србије имају опанке; има и Црногораца у плавим чакширама и исто тако плавој долами, са капицом на глави; има и Руса, у блузама мужика или у униформама бившег царства.

Палата Риунионе

У кафани, пошто је лето, уместо турске кафе, пијемо расхлађену малину или ледеиу бозу. Поред нас пролазе бзебројна кола, аутомобили разних марака, понеки елегатан екипаж, или чак и сељачка кола. У вече седи се на терасама, уз свир-

Улица Милоша Великог

ку цигана, црне косе и очију, који уче музику без познавања иједне ноте, управо исто тако као што се уче говору. Свирају на памет народна кола и носталгпчне песме чије ноте падају као зимске магле које изненада удар ветра или зрак сунца пробија.