Opštinske novine

Стр. 192 ——

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Велики. Калемегдан посматра Земун и савску долпну, а с друге стране Цер, где су се Срби борили за слободу, и брдо Авалу, на коме почива Незнани Јунак из светског рата. На другој страни је Мали Калемегдан, одакле поглед пада на дунавску равнику квја данас припада домовини. С једне стране јучерашња Србија, с друге стране данашња Југославија..." Угледни француски новинар и књижевник, Жан Периго, врло чести гост наше престонице, писао је прошле године у париском Матену такође о Београду. Поред модернога изгледа Београда, његових контраста и интензивног живота, Периго истиче као врло интересантан моменат за странца београдске цигане и посвећује им далеко више пажње него Анри Дебреј. Тако је, пре годину дана, Периго писао: ,,Задржао сам се у Београду да бпх присуствовао прославп Тетка Бибије. Да се разумемо. То је циганска светица. Бибија је куга. Пре много векова када је, поред осталих, косила страшно и цигане, они су је прогласили за светицу. Ничим нису могли да је умилостпве и најзад се решише да њој упућују молитве и да у њену славу приређују игре и даће. Отада је они крајем сваког марта славе и она је према њима милостива. А ову њихову свечаност треба видети. Један од најзанимљивијих београдских квартова је Чубура, у којој станују београдски цигани. Не тако давно, то је било сасвим отсечено насеље од града. Данас је перпферија великог Београда. Ниске кућице, поређане ивицама кривудавих улица са шиљатом калдрмом, из којих пзвнрују чупаве главе и лепи ликови масне боје. Ови цигани су одавна овде. Говоре језиком осталих грађана, али при темпераментни јим разговорима прелазе на цигански језик, који често може да доведе и до туче. Неколико модерних кућа у њиховој махали припадају кмету и угледнијим циганима, међу којима највише има музиканата. Стари су им били номади. У овима остало је нешто од оне немирне крви, а један од њих рекао ми је: ,,Цигани су као и господа. Цигани, као и они, не воле да раде." Тачно је то. Мало трговине старим оделом, живином и коњима. То им је сав рад. Остали су музиканти. Музику уче од малена, по слуху, и имају велике оркестре и чувене. У вече, када се упали осветлење они се размиле по граду, са виолинама испод пазуха, од каване до каване. Њихова чежњива свирка заноси Београђане као и странце, који ретко где могу да виде овако интересантне типове — остатке старих луталица." Док Жан Периго овако са одушевљењем пише о циганима београдским, посвећујући

им неколико страна и у својој књизи „Другови ведрог неба," Немац Егон Хајман, дописник листа Минхнер Најесте Нахрихтен, истиче у једном свом чланку о Београду српску гостољубивост и одушевљава се српском кујном, коју, уосталом, са пријатношћу помињу и многи други странци. Између осталога г. Хајман, у форми приче једном познанику Немцу, за време боравка у Берлину, каже: „Београд је данас збиља права европска варош. Нико не би веровао да је у нстом овом граду још пре 70 годпна турски паша са три коњска репа — силазио из тврђаве у варош и да се пред њим сва погрбљења клањала сирота раја. Ово човек збиља не може да верује када данас пролази поред дивних излога улицама Краља Мплана и Киеза Михаила, или када из каваие „Москве" гледа пролазеће даме у најелегантнијим хаљинама последње париске моде. Ни турске калдрме више нема: све су улице лепо асвалтиране и потпуно чпсте. Београдска опшгина набавила је све потребне моторне машине за чишћење улица и оне гордо јуре улицама и стално их чисте. Вино им је сјајно, а јела, нарочито сриски специјалитети, још сјајнији. Београђани су силно гостољубиви и са њима човек може добро да се спријатељи. Треба само доћи на њихову Славу, па окушати све оне ванредне ствари које вам нуде за јело. Овим причањем, завршава г. Хајман, о добром јелу и пићу у Београду имао сам толиког утицаја на овог мог познаника, да је одмах, у највећој журби, одјурио кући да вечера..." Белгијски индустријалац Морис Бекер, који скоро сваке године, као туриста, обилази нашу земљу, оштампао је о Југославији једну брошуру Од Саве до Вардара, у којој саопштава сво.је импресије из ње. И он стоји задивљен пред огромним напретком који је, за цигло неколико година, показала Југославија, дајући првенство Београду: ,,Од бомбардовања и патњи за време светског рата у Београду нема впше никаквих трагова. Трагова прошлости врло мало. Стара тврђава доминира рекама у центру Калемегдана, данас лепог парка, одакле се пружа величанствен поглед на Саву и мост који ће спајати Београд са Земуном. Једна једина џамија потсећа на негдашњег завојевача..." Познати француски књижевник Морис Декобра, аутор романа Мадона спавађег вагона, приликом боравка, пре три године, уочио је замах новог Београда, прорекао му велику будућност, одушевио се београдским ноћним животом и констаовао да у великом и лепом Београду странац уочава редак тип женске лепоте.