Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 193

Писац романа Жером —Шесети степен северне шнрине, Морис Бедел, веома угледан и нризнати француски романсијер, писац суптилна духа и познавалац средина, пријатно .је био изненађен београдским друштвеним животом, „по коме се човек осећа као усред Париза, али који има једну специфичну ноту пуну шарма." Ниво културног живота изненадио је и г-ђу Лујзу Вајс, директорку познатог и одличног париског часописа Ј1'Ероп Нувел и творца „Школе мира", а наш стари пријатељ Андре Шерадам, директор листа ЈТФрансе Реалист, писац неколиких књига о узроцима светског рата, један од најугледнијих публициста, који је на свом крстарењу кроз Европу навраћао у наше земље пре и после рата, с тешком муком могао је, приликом прошлогодишњег доласка у Београд, да се снађе у поређењу данашње престонице са предратном. Исти такав утисак саопшио је и Г. Венизелос, бивши претседник владе Грчке Републике. Пре рата, год. 1913, Венизелос је учинио посету Београду. Посетио је онај стари Београд који тако живописно приказују предњи цитати, а 17 година доцније, чинећи посету престоници Југославије, стари државник није могао да сакрије импресију коју је на њега оставио нови град, нови живот и нова стремљења. Данци, Херман Кох и Фолмер Висти, публицисти и познати књижевници, осетили су у Београду европски дах. Холанђанин д-р Г1. Слезвијк, професор хашког Универзитета, видео је у Београду лице модерног града и жељу ка напретку. Док његов земљак, књижевник и публициста А. с1еп Оо1аг, најрадије замењује Париз Београдом, налазећи да је живот у њему непознатији и пун пријатности. Јапански новинар, д-р Јосха Исхигуро, уредник ревије Кјонку, из Токија, по доласку у Београд, питао се како је могуће да се у његовој земљи тако мало зна за овај напредни град, који не заостаје иза великих европских градова, изузев једино по чињеници да се у њему више гради. Американци, д-р Александар Каун, Конан Кенет и Ц. Колдвел, публицисте и професори Универзитета, публициста Мертл Хег Робенскон, Морау Кели, одлична новелисткиња, која је о нашој земљи написала једну дивну новелу, показали су пуно дивљења за нашу средину, налазећи да је ритам свеукупног живота Београда сасвим нов, а град пун контраста који забављају човека. Ко би могао да испише све оне приказе Београда које је за последњих две три године донела чехословачка, пољска и румунска штампа? Зар би било могуће донети сва, пу г на ласкавих речи, мишљења разних шефова страних мисија који су били на дужности у Београду? Са колико су истинског жаљења напустили Београд страни опуномоћени министри маркиз де Фонтнеј, Доџ, Окенски,

Шеба, Дар, Бабински, Делкоањ и други, који су за време свог боравка у нашој средини заволели Београд-и Београђане. Треба, ипак, подвући да су у Београд, поред туриста, долазили и долазе људи и групе, са задатком да упознају модерне тековине Београда као престонице, па чак и да уче. Поједине државе, а и Друштво народа, слали су стручњаке да се у Београду упознаду са организацијом санитетске службе, која служи као узор многим државама. Задругарство, такође, доводило је и појединце и групе, који су имали задатак да проуче и ову нашу установу. Ове две чињенице дале су Београду печат модерног града и културне средине, која не само да не изостаје иза других него и предњачи. * Нови Београд из дана у дан све више постаје предмет опште пажње културног човечанства. Најбољи светски претставници науке, књижевности и журнализма посећују га, проучавају, описују и славе. Зато и Београдска општина — као претставник Београда — и даље мора посвећивати пуну пажњу овим високим гостима. Њен Отсек за штампу, пропаганду и туризам који врши ову деликатну културну мисију — мора их и даље са правилно схваћеним дужностима домаћина дочекати, провести кроз Београд, обавестити их и помоћи им да пронађу и упознају оно због чега су прешли толики пут да би до нас дошли. Београдској општини може се овом приликом одати признање на досадашњим лепим успесима у овом пронагандно-репрезентативном раду, али се овде са жаљењем мора подвући и факат честог неразумевања од појединих функционера Општине национално високог значаја мисије овога општинског сервиса у репрезентацији Београда као престонице. Зар би се иначе могло догодити да се поједини велики публицисти културног света дочекају у старом, архивском излупаном Форду, као што се то догодило пре две године са једним француским књижевником, или да се ова високо репрезентативна установа наше престонице смести са канцеларијама у полумрачне и полупразне собице мансарде т. зв. четвртог спрата једне приватне грађевине, као што се то догодило сада! И највеће материјалне жртве за овакву културно-националну мисију нису никада довољно велике, а штедња у таквим моментима може често да пређе границе обичног греха и да оде у погрешку, које се, доцније, тешко могу исправити. Зато верујемо да ће се оно неколико ненамерних погрешака, на иначе успелом пољу ове културне акције наше Општине, што пре и што разумније поправити од стране Општинске управе, која је у више прилика манифестовала свој смисао за своју савремену културну делатност.