Opštinske novine
Д-р Миодраг С. Врачевић Шеф држав. антитуберкулозног диопамсера у Београду
Наше дужности и наш рад у борби против хуберкулозе у Београду
Живот и здравље целог човечанства већ вековима угрожава његов највећи непријатељ туберкулоза. До душе сматра се да у колико је један народ културнији у толико је мање туберкулозних оболења код њега, међутим још ни један народ није успео да своју туберкулозу смањи на безопасан степен, а још мање да је потпуно искорени! Туберкулозне инфекције, можемо рећи, не мимоиђу у току живота скоро ни једног човека, јер је сваки од нас непрестано изложен инфекцији, која наступа путем Кохових клица из испљувака лица оболелих од туберкулозе. Ако узмемо да само у једном испљувку може да буде најмање 20(5—300 милиона клица, а ако рачунамо да само један такав болесник пљуне дневно бар 50 пута, то значи да један болесник може дневно да избаци око 15 милијарди клица туберкулозе. Ако замислимо сада да болесници пљују свуда: у кући, на улици, кафани, школи итд., онда нам је јасно да је скоро немогуће сачувати се од инфекције. Кад се такви испљувци сасуше, прах разнесе ветром, онда је још јасније колико је тешко сачувати се од инфекције. Један још важнији начин преношења туберкулозе јесте путем ситних капљица пљувачке које излазе из уста болесника при његовом кашљу, говору, смеху. Болесника свуда има, они свуда кашљу, те се и ми свуда можемо инфицирати. Инфекција наступа најчешће још у раном детињству, обично од оболелих родитеља, или укућана. Несрећни туберкулозни родитељи и не слуте колика су опасност за децу коју милују, негују, љубе, са којом дишу исти ваздух. Болест се пак не мора одмах развити, и што је најтрагичније: не зна се кад ће се у опште развити. У колико пак ова инфекција код деце раније наступи, у толико је већа опасност за дете. Немачке статистике нам показују овај однос између инфекције и смртности: У првој години живота зарази се 5% деце, а умре од тога 80%. У другој години живота зарази се 12% деце, а умре од тога 25%. У 3 и 4 год. живота зарази се 32% а умре од тога 21 %.
У 5 и 6 год. живота зарази се 33% а умре од тога 20%. У 11—14 год. живота зарази се 56% а умре од тога 6%. Из овога видимо да проценат заразе туберкулозе расте са годинама, док проценат умирања опада са годинама детета. Број умирања од туберкулозе код европских народа је различит. На Хигијенској изложби у Дрездену 1929 год. нашли смо следеће податке о умирању од туберкулозе на 10000 становника:
1.
У
Данској
10,0
2.
У
Белгији
10,4
3.
У
Енглеско.ј
10,6
4.
У
Холандији
10,6
5.
У
Шкотској
11,6
6.
У
Немачкој .
12,0
7.
У
Шведској
14,9
8.
У
Швајцарској
15,0
9.
У
Италији
15,4
10.
У
Шпанији
15,5
11.
У
Ирској
16,3
12.
У
Аустрији
18,5
13.
У
Ческој
19,1
14.
У
Француској
19,2
15.
У
Норвешкој
20,0
16.
У
Мацарској
32,4 итд.
Том приликом су Немци наглашавали да је у Саксонској овај број пао на 8 умрлих на 10.000 становника. Наше статистике показују нам следеће податке о умирању од туберкулозе од 1924-1929 године у Југославији: У 1924 год. на 12,700.415 становника умрло је 38.082, што чини 29 на десет хиљада становника. У 1925 год. на 12,889.499 становника умрло је 35.806, што чини 27,7 на десет хиљада становника. У 1926 год. на 13,081.678 становника умрло је 36.913, што чини 28,2 на десет хиљада становника. У 1927 год. на 13,276.720 становника умрло је 38.025, што чини 28,9 на десет хиљада становника ,