Opštinske novine

Стр. 224

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ма „Добротвор" и „Милосрђе" по 5000 и Старокатоличкој општини дин. 10.000). Одбор је ово примио к знању. На предлог г. Ј. Гавриловића унета је по. моћ „Привреднику" од 5000 дин. Г. Воја Симић истиче значај „Јадранске страже" за пропаганду чувања нашег Јадрана и предлаже да јој се одреди субвенција. Потпрегседник г. Крстић у име суда и г. Ј. Гавриловић у име буџетског одбора сложили су се са г. Симићем и одбор је једногласно одредио „Јадранској стражи" еубвенцију у знак пажње и доказа интересовања за њен национални рад. Ових накнадно унетих расхода у 30.000 дин. т.ребало је узети са неке позиције, пошто се предложени буџет у принципу није смео да при дискусији расхода повећава. Г. Јован Гавриловић предлаже да се Народном позоришту, као државној установи, чији су расходи обезбеђени државним буџетом, смањи субвенција од 250.000 дин. на 200.000 дин., у корист ових културних и социјалних друштава Београда. Претседник г. Петровић налази да у субвенцију Народног позо. ришта, које је једно од наших најбољих културних установа, не треба дирати. Инж. г. Сокић предлаже да се потребна сума скине са одборничких дневница, али Суд не усваја ■овај иредлог; јер му је активна сарадња Одбора врло потребна те су и овако предвиђене дневнице недовољне за претстојећи напорни рад одборничких секција. Адв. г. Драг. Стојадиновић предлаже да се укине као непотребно звање преводиоца у Отсеку за штампу и туризам, пошто и чланови Редакционог •одбора и Уредништво знају стране језике, али Суд одбија и то. Туристичко-пропагандна акција овог Отсека тражи много рада баш са странцима и пред њом су велики задаци. Адв. Владимир Душманић предлаже да се укииу позиције за библиотеку за одрасле и музеј, јер вели — „врло су слабо уређени а већ постоје народна и универзитетска библиотека и државни му. зеј, коме треба послати оно неколико слика општинсог музеја". Тражи да се остави само дечја библиотека. Овај предлог није стављен на гласање. Најзад, на предлог Суда потребна сума за „Јадранску стражу" и о>стала културна друштва узета је са позиције службених путовања. У даљој дискусији око културне мисије Београдске општине, одборник проф. г. др. Шаховић поводом позиције од 100.000 дин. намењене соколи. ма, одржао је један леп говор, у коме је рекао: — Суд, буџетски одбор, а убеђен сам и Одбор у целини, гласајући за суму од 100.000 динара, намењену соколским друштвима, несумњиво дају доказ свога дивљења и љубави према тој дивној националној организацији, Југословенском Соколу односно соколским друштвима у Београду. У толико пре је то важно и потребно подвући баш приликоад претреса буџета Београдске општине, односно престонице Југославије, јер ми сви знамо какве су инсинуације и какви су незаслужени напади падали на ту нациоиалну организацију, чији је циљ тако узвишен: телесно и душевно васпитање, наше омладине и јачање југословенске националне мисли у нашој земљи. Ја мислим, господо, да би Београдска општина, која је увек до сад, која ће сигурно и од сад предњачити у свима позитивним манифестацијама националног живота, сигурно ту суму још више иовећала, када би била у материјалним могућностима да то учини. (Тако је). Јер је она свесна да такву организацију у сваком погледу, без икакве резерве има до краја истрајно помагати. (Узвици: врло добро). Господине Претседниче и господо чланови суда, ја мислим да је једнодушност изражена у овој цифри овога суда и одбора Београдске општине. Када ту цифру ми видимо, видимо нашу оданост, љубав, признање, дивљење тој националној организацији. Једнодушно одређујући ту цифру, ждлимо што

нисмо у могу.ћности да дамо већу суму новаца, ми на тај начин вршимо своју дужност према једној организацији, која у свакој прилици заслужује нашу пуну потпору". (Живо одобравање и узвици: тако је). Опет је покренуто питање субвенције Народном позоришту, као државној установи. Мотивишући свој предлог г. Јован Гавриловић подвлачи: — Народно позориште — а ја опет подвлачим да према њему немам никакву мржњу већ га ценим као неоспорно значајну културну државну установу — неће се ништа помоћи ни са ових 250.000 дин. па и више. јер ја ћу овде да докажем и ово: декора. ције за једну луксузну претставу, која се даје само за сите н богате, коштају 500.000 дин. Ја имам и званичне потврде о томе. И када се само за једно декорисање једне претставе, која ће се гледати само два три пута, плаћа 500.000 дин. онда немамо разлога да у корист гладних и најсиромашнијих не скинемо са ове субвенције 50.000 дин. коју ћемо суму употребити на много потребније, социјалније ствари. Претседник г. Петровић истакао је потребу стварања још једног престоничког позоришта. За те свр. хе већ је тражен од општине и плац за зграду, и зато би требало не смањивати ту позицију, али пошто одборници истичу да ће се акција за друго позориште помоћи када она дође на дневни ред, то г. претседник ставља на гласање предлог г. Јована Гавриловића, којн је апсолутном већином гласова примљен. Пре прелаза на гласање за ову главу буџета, у којој су претседништво, културни отсек са библиотеком и музејом и одељ. за штампу и туризам, добио је реч стари доајен г. Павле Кара-Радовановић, који је са говорнице одржао један ванредни говор о културно-националном раду Београда, . који је кроз векове био носилац свих културних идеала Јужних Словена, а сад је дошао на ред рад на његовим културним идеалима, жао .престонице народа од 14,000.000 становника. Прелиставајући у својим се. ћањима културну историју Београда за сто година уназад, г Кара-Радовановић жали што данас нису такве материјалне прилике да се најосећајиије жеље наших душа остваре. Подвлачи са похвалом и признањем рад данашње општинске управе и истиче да за ову тешку материјалну ситуацију, у којој се данас налази општина, и која јој снемогућава интензивнији рад на пољу културне политике, треба да сносе одговорност неколико ранијих управа, за које тврди да су рђаво газдовале и несрећно водиле фикансиде општине. Са културно.финансијских питања прелази на сопијално-хумане, и вели да је и персонално питање Београдске општине једно тешко социјзлно питање. Чиновништво општине, које је оптерећено породицама, нити треба отпуштати, нити им плате даље смањивати. Верује у боље дане просперитега, који морају доћи. После овог говора г. Кара.Радовановића и Јоце Сретеновића, да се поред студената помогну и студенткиње, прешло се на гласање. Прва глава буџета (Претседништво, културни отсек и одељ. за штампу и туризам) примљени су једногласно. Друга глава буџета (Опште одељење). Пошто је кмет-правник г. Вујић истакао значај општег одељења као једне од најважнијих дирекција у админисгративчом погледу, примљена је и ова глава буџета расхода <_а одлуком да се брише звање секретара директора општег одељења. Проф. г. др. Коста Тодоровић тражио је да се постојећа звања не укидају, али и да се нова не стварају. Г. Воја Симић тражи да се сви штампарски радови општине дају у рад приватним штампаријама, да би се колико толико ублажила беспослица штампарских радника. Трећа глава буџета — Судско одељење — при. мљена је једногла-сно после краће дискусије без икаквих измена. Нарочито је интересовање владало за буџет Дирекције за социјално и здравствено старање. Тражено је да претходно в. д. директора г. др. Св. Сте.