Opštinske novine

Стр. 248

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ја која води из Узун-Миркове улице у Горњи град могла би бити окићена бистама устаника и бораца за ослобођење Београда (Чарапић, Конда итд.), а завршена, можда, спомеником Карађорђевим над самом градском капијом. Велика алеја према Сави могла би бити посвећена јунацима из ратова за ослобођење и уједињење итд. Разуме се, све то претставља огромне издатке али, када се утврди у естетском уређивању града један систем и један програм, онда се макар и кроз дужи низ година иде циљу. VII. Велики степеник Овако напуштен и оронуо, као што је велики степеник који са Калимегданскога венца води краћицом на Савско пристаниште, права је ругоба престонице. Шесетих година, када их је Кнез-Михајло поставио, они су претстављали монументално дело; данас свакојако не више. Питање би било дали би их требало реновирати или можда само мало нешто оправити како не би ружили престоницу. Ја сам за ово друго, јер мислим да би нов монументални степеник, крји би спајао горњи Београд са пристаништем, требало подићи на дну Краља Петра улице у продужењу ове иза Патријаршије. Било је говора да се на тој падини изведе једна дизалица, као што је она у Загребу која спаја доњи са горњим градом, али ја мислим да је ова наша падина иза митрополије блажа но загребачка, а чини ми се и да је краћа те се дизалица не би показала ни као рентабилна. Леп и монументални степеник у ширини целе улице, необично би лепо завршио улицу Краља Петра и био један од ефектних украса престонице. VIII. Јавни паркови Сем Калимегдана, чијем се уређењу поклања последњих година похвална пажња, ми имамо још неколико јавних паркова, али они још нису довољно уређени. Универзитетски парк на Краљевом тргу, постављањем споменика Вуку Караџићу моћи ће се сматрати као дефинитивно уређен. Нови парк код Манежа, био би тек онда у могућности да се правилно уреди када би се зграда Манежа, у којој сада заседава Народно претставништво, сасвим подигла одатле а друго београдско позориште назидало негде на почетку новога дела Александрове

улице, испред Карнеџијеве библиотеке и Државнога архива. Када би Општина примила на себе да на плацу до Ђенералштаба, где је заседавала бив. Народна скупштина, подигне један величанствени Официрски дом, какав данашњим потребама и одговара, онда би у замену можда могла добити данашњи Официрски дом, порушила би га и тако би тек нови парк добио излаз на све четири улице и био један од најлепших паркова у средини престонице. Данашња Ботаничка башта, која је некад била ван вароши изгледа ми да сада опкољена са свих страна високим зградама, које оацају дубоко своје сенке, није више на своме месту. Не би ли могла Ботаничка башта да се измести гдегод у Топчидер а данашњи простор, који је већ пошумљен и стазама просечен, да се адаптира за један угледан парк тога краја?! IX. Излетишга Београд има свега два излетишта. То су Топчидер и Авала. Сам 'Гопчидерски парк, у котлини, није тако примамљиво излетиште. Други његов део, Кошутњак имао би се томе наменити и према томе уредити. Предњи део Топчидера, цела котлина све до утока Топчидерске реке, имао би се искористити за разна спортска друштва и установе од којих се нека већ налазе тамо. Тако, на пример, у тој би се котлини вероватно могао подићи и будући стадион; затим тркалиште (које већ постоји); соколска вежбалишта; простори за ногомегне утакмице и све остало. Ту добро пристаје и шумарски музеј, који је већ основан; ту би тако исто добро пристала и Ботаничка башта, о којој је малочас било речи. Кошутњак и Авала морали би се тако уредити да буду атракционе тачке, привлачне за излетнике, који ће тамо наћи све удобности. * * * Све изложено нити је ствар дана, ни месеца, ни године. Све то тражи велике материјалне жртве и дуги низ година за извођење. Али о свему томе требало би имати унапред смишљен и утврђен план и ја ове идеје нудим преко часописа „Београдских општинских новина" само као скроман прилог онима који буду о томе плану размишљали.