Opštinske novine

Јавна говорнкца: Д-р Чеда Ђурђевић, санит. ђенерал у п.

Проблем оосебних власништва станова у заЈедничким кућама

Под рубриком ,,Јавна говорница", ,,Београдске општииске новине" ће од сада као орган Београда, пуштати све написе, критике и питања из редова грађанства, које се по својој садржини буду односила на комунално-социјалне проблеме наше ' престонице, а својим тоном пмала карактер апсолутне безприсграсности и објективне начелности. За објављене написе у „Јавној говорници" „Београдске општинске новине" ће плаћати сто динара од написа. Сви написи морају бити потписани. Нема тога јавног радника, био он лекар^ комунални политичар или државник, који неће признати пуну корисност социјално-напредних и здравих иницијатива — као што је анкета станова, извршена прошлог месеца од престоничког часописа „Београдских општинских новина". Са пуно интересовања проучили смо све оне добре студије и прилоге у тој специјалној свесци о београдским становима, и тај озбиљно и детаљно обрађени материјал нагнао нас је да га и ми допунимо са једним значајним детаљом, који ту случајно није довољно дотакнут и проучен. То је питање т.зв хоризонтално власништво, власништво појединих спратова, па и станова у једној заједничкој кући. Држимо да тоеба питање засебних својина спратова проширити у питање засебних својина станова, јер Београду није неопходно потребно ићи у висину да би се добно у засебно власништво стан у заједничкој кући. То се може исто тако учинити, ако се буду у заједничкој кући изградила и по два стана на једном спрату, који би били у засебним власништвима. Један наш комунални писац тврди да би коштање једног стана у заједничкој кући било 20—30% јефтиније, него кад би се на истом земљишту подигла кућа само са једним станом. Тако исто тврди се да би грађење заједиичких кућа допринело да становање не кошта више од 20% стварних прихода већине београдског становништва. То је врло вероватно, нарочито оно прво, али то би исто вредило, ако би се подигла два стана на једном спрату, јер може иаступити случај, да се та-

ква заједничка кућа подиже у узаној улици, где не би могла да се подигне на 4—5 спратова са приземним у узаним улицама за 5—6 засебних власника станова. Сем тога ту би се појавила и потреба лифта, што поскупљује грађење. У таквом случају би свакако било боље да на једном спрату буду по два стана. У том би случају свакако била озидана већа површина на градилшту (плацу), али накнада би била у заједничком дворишту и по могућству и врту не само те заједничке куће већ кућа целога блока, уоквиреног од више улица. Дакле потреба је, која се и иначе јако осећала код нас, да се обрађују цели блокови између више улица, а не само поједини плацеви без обзира на друге у блоку. Тако се махом сада и зида на новим блоковима по западним градовима, само не, на жалост, код нас! На тај се начин добија у рационалнијем распореду дворишта и вртова, те се има вишеструко ваздуха и светлости при изграђивању исте површине итд. На жалост, код нас се још није дошло до тога иако је та потреба живо и очито претстављена пре више година, приликом изложбе Генералног плана Београда и његове изградње. Ту се најочигледније испољио чудовишни облик многих плацева у Београду у облику пантљике и више пута скоро потпуно покривање тих плацева зградама.или претежно бочно изграђивање таквих плацева, дуж целе дужине и без обзира на суседне. Морамо овом приликом напомеиути, да се при изградњи таквих заједничких кућа мора имати обзира и на начела изграђивања градова у вртовима (Сагс1еп8(:ас11е, СапЈеисШез), као и у другим земљама што се ради. Код нас се, на жалост, још и данас пледира за што јаче идење у висину и код тесних улица и за што веће покривање градилишта зградама да' двориште у ствари ишчезне или остану од дворишта само усправни тавници или бунари, где са прозора, који гледају у те бунаре, на доњим спратовима, нико и никад не може сагледати сунца ни месеца. У осталом, та се појава чешће виђа и по улицама код високих кућа у узаним улицама, махом средишног дела града на доњим спратовима.