Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 587

такви станови давали својим власницима огромну и нечувену ренту а огромну и непроцениму штету телесну, моралну и умну и станарима, и грађанству, и народу нашем. Тиме ће се постићи још и то што ће се из вароши разјурити све оно што је у њу дошло јевтииог шићара ради, а натераће се они тобож економски средњи грађани да пређу у тобож скупе али здраве станове који данас зврје празни. Ако се ове јазбине не поруше, никаква мера неће помоћи, јер Грешемов закон не важи само за монете, већ и за зграде: гори станови, будући јевтинији, истиснуће из саобраћаја боље који ће остати и даље празии. Јер ако данашње кирије износе колико износе, то је зато што су оне функција (сем ретких изузетака опште и личне конјуктуре) вредности зграде, вредности плаца и извесних других независно променљивих као што су општи трошкови, неиздатост станова и, пре свега, правна несигурност, која је дошла као последица, не „социјалности", већ неморала у законодавству, судству и управи, у главним функцијама саме државе. Зато би прва интервенција законска требало да буде једино у циљу да се кућевласницима лружи пуна правна заштита као што она постоји и у другим стварним правним државама. Природно, да се тада морају строго и без милости кажњавати и разноразни грађевинско технички и здравствени швиндлераји од стране кућевласника којима се до данас, на општу срамоту престонице, тако штедро глдало кроз прсте. После овога, конструктивни део задатка веома је прост, премда нешто отежан досадашњом општинском погрешном и грандоманском атарском и саобраћајном политиком. У своје време требало је, а то би се могло и данас учинити, задржати атар у старим, незнатно исправљеним границама. —■ Око њега створити, политички одвојену, зону предграђа (Чукарица, Вождовац, Цветкова механа, Штофара итд.), према којима би општина задржала донекле монополскн положај лиферанта за извесне своје сервисе (вода, електр. струја, канализација, саобраћај), — око ове зоне предграђа створити сеоску зону (Железник, Жарково, Кнежевац, Јајинци, Бањица Кумодраж, оба Мокра Луга, Миријево, Вишњица) са довољно строгим грађевинским законом. А истовремено је требало у своје време избацити из вароши трамвајски саобраћај и заменити га аутобуским, па трамвајима зракасто и лучно повезати поједина места у оба појаса са бродом и међу собом, премда би се препотопско уски колосек наших трамваја тешко прилагодио таквој, пнтерурбаној служби. У таквом случају проблем станбени економски слабијих не би ни постојао, па, можда, чак ни .проблем економски слабијих, јер

би сви ови становали, у становима и намирницама јевтинијим предграђима и селима, спојеиим удббним, честим и брзим саобраћајем са градом и појединим његовим крајевима. Јер нигде у свету економски слабији, па ни сиротиња не станује у центру вароши, па ни близу њега, сем у оним градовима који у својим центрима и око њих имају још ћумеза и јазбина, или „социјалистичко-урбанистичких" творевина као у Бечу, које плаћа.... Француска. Зато не треба ни помишљати на подизање малих станова на слободним општинским плацевима и комплексима у центру вароши и близу њега. Јер „ближе центру", то једном треба утувити, не значи ближе канцеларији, школи, радионици, локалу, бироу, већ једино ближе корзоу у најширем смислу те речи, ближе уживањима сваке врсте и местима на којима се господство економски слабијих може видети и показати осталом свету.

Шуие у Солунској улици

Када постоје милионске вароши, много гушће насељене и много већег пречника но што је надувани атар београдски, вароши у које десетине хиљада економски слабијих грађана (радника, чиновника, намештеника, слободне професије) са десетине километара свакодневно долазе на посао, па им то не худи, ни телесном, ни умном, ни моралном здрављу, па ни господству, — неће ни тим нашим класама, културно површним и садржајно празним. Али удаљеност насеља јевтиних станова треба да буде компензирана јевтинијим животом, а њега у њима неће бити јер је атар београдски отишао у бестрагију и собом однео трошаринске станице, али не истовремено и улице, водовод, канализацију, електрично осветљење, и саобраћајна средства. Кад ствари тако стоје, онда је природно, да се законом не могу стављати никаква ограничења (сем грађевинско-техничке и хи-