Opštinske novine

Стр. 632

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Морамо на овоме месту признати, да ни самом Министарству финансија није данас лако при одобравању градских буџета, када се уопште не располаже неким основним начелима, са којих би се у оваквим случајевима требало полазити. Интересантно је н.пр., да је до скора, а у току последњих пет година Мин. финансија поништавало градску трошарину на вино, и редуцирало трошаринске ставове на алкохолна пића. Сушак, Марибор, Љубљана итд. изгубили су овим и оваквим брисањем и редукцијама у своје време просечно по 2—3 милиона динара годишњег сигурног и социјално правичног прихода. Међутим, искуство је показало, да се конзум није подигао, нити су цене вину сразмерно пале. Када се у тим градовима дода губитак од малтарине и других смањених градских дажбина, а узму у вид финансијска оптерећења око издржавања државних разних институција, односно нових дужности из пресеног делокруга, онда се одједном код многих градова појављује мањак у приходима од 10—15.000.000 годишње, што је у конкретном облику за поједине словеначке и хрватске градове утврђено самом службеном анкетом Савеза градова о комуналним финансијама. То се питање такође мора принципијелно да расправи законом. Трошарина на вино и алкохол рационална је и социјално праведна. Малтарина, у колико није у супротности са међународним трг. уговорима и у колико не носи карактер трошарине зш ^епепз на предмете намењене потрошњи широких маса грађанства — исто је тако социјално праведна. Прогресивнн порез до граница његове реалне изводљивостп, докле год он не пређе у фис-

калну утопију, спада у најсоцијалније државне и општпнске пореске облике. Станарински комунални порез, (најамни филир), онако како ћемо га у дал^ем излагању објаснити, такође спада у праведна и најпродуктивнија комунална врела. У социјално тешким приликама, као што су данашње, препоручљиво је и увођење специјалног социјалног приреза за сузбијање неупослености на бази, коју је овогодишњи Конгрес Савеза градова проучавао. Надлежна Министарства као надзорне власти, требала би да са извесном модификацијом у прогресији прихвате и одобре овај социјално праведан и уместан предлог Конгреса Савеза градова о увођењу специјалних дажбина за социјалне дужности градова. * Комуналне финансије треба реформисати не само у погледу њихове аутономије, не само у изналажењу социјално-праведних прихода, него и у погледу социјално-продуктивних расхода. Буџети треба да буду јасна слика муниципалних радних програма. Они морају најречитије да изражавају, да су градске општине по превасходству установе за социјално-комуналну акцију у корист широких грађанских маса, а тек на другом месту административне јединице за послове из пренесеног делокруга. До сада је било обрнуто у 90% наших градова. Из статистичког прегледа, кога ин екстензо доносимо на основу званичне статистике буџетских одељења, види се како су се и којег типа приходи и расходи градских општина кретали у 1931 и 1932 години:

РАСХОДИ НАШИХ ГРАДСКИХ И ВАРОШКИХ ОПШТИНА ПО НАМЕНИ У 1931 ГОДИНИ

о а. 10

ЦИЉ РАСХОДА

Београд и 9 бановинских седишта

Осталих 479 градова и вароши

Е ч а> О.

100» о

у суми динара

100°/ 0

у суми динара

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Личви расходи Канцелар. материјал, огрев, осветл. непредвиђени админ. расходи Отплата зајмова, камате, издаци из ранвјих година Оправка и подизање улица, путева и зграда Материјални расходи предузећа Лична и имовна безбедкост Народио просвећивање Трговииа, иидустрија, занатство и туризам Унапређење пољопривреде и сточарства Расходи за санитар.не потребе Расходи за ооцијал. политику (потпоре и др.)

15,3 4,8 17,9 24,2 22,8 2,4 2,4 0,1 0,2 2,6 2,8

157.915.341 49,735.877 194,989.013 251,198.282 236,571.716 25.211 869 26,697.175 1,313.576 2,001.274 27,225.314 28,848.330

23,8 11,1 12,1 14,7 9,2 7.2 7.3 0,5 1,1 3.4 2,7

185,290.100 85 909.918 93,928.782 114,400.995 70,243.432 56,183.984 56,919.927 4,017.272 8,796.849 26,812.238 20,963.185

Преостала готовина

4,5

45,203.295

6,9

53,821.958