Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 633
Када се детаљна статистика финаисија наших општина проучи, види се, да око 45% остварених буџетских ефеката код сеоских општина, а око 35% код градских општина одлази на издржавање општинске администрације, т.ј. на опшгинске канцеларије, персоналне издатке и на канцеларијске потребе. Када се, даље, обрачуна издржавање личне и имовне безбедности, отплата зајмова и подизање улица и путева, онда код сеоских општина остало је у ствари једва десетак од сто; а код варошких и градских око 20% укупно од свих буџеских кредита и за здравствену, и социјалну, и привредну, и просветну, и културну, и све остале савремене комуналне акције, које се врше ради подизања животних услова наших грађана! Многе од малих варошких општина нису чак ни предвиђале позицију расхода за социјалну акцију, јер према стању свога буџета (кога су последњих година преоптеретили расходи за држ. послове из пренесеног делокруга) те општине уистини нису могле, и поред најбоље воље, да се посвете својим основним социјалним дужностима. То стање не сме и даље да траје. Градска општина је на првом месту позвана да живот својих грађана учини бољим и културнијим. Јер те праве самоуправне функције — да подвучемо још једном-—на привредном и социјалном уздизању народа и његовој културној ренесанси и јесу праве функције савремене самоуправе, а њене административне дужности су споредне, привремене, често наметнуте, и за регенерацију наше расе безмерно мање важне, ако не чак и безначајне. Колико су тек очајно нерационални и несоцијални расходи у сеоским општинама, које стварно претстављају обичне администативне канцеларије и мале полициске експозитуре! Оне успевају једва толико да плаћају своје кметове и пандуре. За културносоцијалне послове није им остајало ии времена, ни новаца, па ни разумевања!
О.Л /0 3.2% 1.7% њих,
Када се проуче расходи сеоских општина, онда се добива ова слика: 1) Највише односе персон. издаци 33% 2) Затим, канцелар. материјал 9,10% (то значи да на само одржавање канцеларија одлази 42,1%. А када се из партије на непредвиђене расходе изузме за персоналне издатке само још 2,9%, — а пракса је показала да се у те сврхе за толико најмање ове партије искоришћавају — излази да се 45% од буџета сеоских општина употребљава на администрацију!) 3) На пољопривреду у најширем смислу (у народу 85 процентно земљорадничком) сеоске општине дају свега 4) на здравље 5) на социјалну политику Све сеоске општине, укупно 4280 дало је у 1931 год. на име социјалне политике (већином сиротињских потпора) свега 12.149.689 динара, што не дође на једну општину годишње ни три хиљаде динара или, на једног њиховог становника просечно 1 динар и 20 пара годишње!! Да споменемо и главне врсте финансијских извора код сеоских општина: 1) Највећи проценат пада на општински прирез 2) Затим на трошарину и таксе А њихова општинска предузећа давала су свега: Шта то значи?! Зар то не говори најбоље да се наше општине морају из основа регенерисати, препородити, оживети, нагнати на прави, конструктивни комунални рад и тако их ослободити апатије и пословног дремежа, који једино води рачуна о платним и гласачким списковима и регрутним комисијама! Ма колико да су наше варошке и градске општине далеко активније од сеоских, ипак сама слика њихових прихода, где трошарина, таксе и прирез односе преко 41%, показује сву комуналну заосталост и муниципалистичку неразвијеност, па и сву неправичност комунал. намета у већини наших градова:
59,9% 10,1% 1,1%
ПРИХОДИ КОД НАШИХ ГРАДОВА И ВАРОШИ ПО ВРСТИ У 1931 ГОДИНИ
о о. *о 3= ч <ц О.
П Р И X О Д И
Београд и 9 бановинских седишта
Осталих 479 градова и вароши
°/ /0
сума
%
сума
1
Прирез
6,1
63,431.073
22,4
172,291.633
2
Откуп кулука
1,5
15,854.735
1,8
14,444.543
3
Трошарина
17,9
185,498.293
15,6
121,410.508
4
Таксе
9,7
101,047.872
13.2
102,380.581
5
Непредвиђ. (већииом фискал-ног карактера)
3,9
39,974.443
58
45,487.810
6
Субвенције и помоћи
1,4
14,810.485
1,6
12,516.692
7
Интерес од хартија и улога
0,9
9,724.399
1,5
11.795.554
8
Зајмови
• 12,4
128,580.690
9
70,546.154
9
Приход од општ. имања
5,6
58,144.130
6,2
48,244.063
10
Привредн.и приходи од комунал. предузећа
33,9
332,502.055
13
101.443.837
11
Преостала готовина и приходи из раниј. год.
6,7
69,428.690
9,9
76,723.190