Opštinske novine

Стр. 636

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

њих, да се заведе систем пореске компензације. — X Право истраживања руда у домену сваке варошке општине треба да припада Општини. А ако дође до организовања експлоатације рудника у већем стилу, онда од целокупног прихода, који општина буде имала, треба Држави признати право на 30% чисте добити. XI Да се законом дозволи завођење у свима нашим градовима т. зв. „Најамног филира", кога данас наплаћују хрватски и словеначки градови. То је једна врста социјалноправичног станаринског пореза. Разуме се, са потребним унифицирањем и реформом овога типа пореза, и тачним постављањем његове природе. Да би станарински порез био доиста социјалан, он се има " да примени и на власников стан, као и на закупца, и то: основних 600.— дин. кирије месечно ослобођене су од овога пореза, како у односу на власника тако и закупца; преко те суме вишкови се кирије оптерећују у једној благој и реалној прогресији тако, да се на закуп преко 10.000.— дин. месечно плаћа као максимум 25% станаринског пореза; Станарински порез да почиње са процентом од 4%, а да се заврши са максималном стопом од 25% ! Увођењем станаринског пореза у све наше градове, градске би општине добиле отприлике око 20% финансиских ефеката за остварење свога буџета! Не треба делити депласирану бојазност Министарства финансија, да се завођењем станаринског пореза „најамног филира", упућују на криминалну солидарност власници и закупци у погледу прикривања висине кирија, чиме би државни фискални интереси били погођени. Уопште узев, за одређивање закупне ренте најмање су и до сада биле одлучујуће само изјаве заинтересованих кућевласника! А и сам нам живот показује да је ово страховање депласирано. На пр. у Загребу, који непрекидно и врло успешно убире овај најамни филир, пријављивани приходи од закупнина били су за последњих дванаест година у непрекидном порасту:

годин.а: 1920 1921 1922 1923 1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930 1931

висина заку|пнина: 4.500.000 10.500.000 22.100.000 30.700.000 65.000.000 87.800.000129.500.000 144.200.000 164.700.000 267.000.000 334.200.000 377.700.000

Зар ово не говори најбоље, да је страховање претставника Мин. финансија о прикри-

вању висине кириЈа оило сувишно и нереално. Уосталом, има пуно начина да се сваки покушај прикривања онемогући, а међу њима на првом месту долази максимирање цена становима и локалима, и угрожавање драконским новчаним казнама деликте прикривања. XII — Треба завести специјалан градски порез на повећану вредност земљишта и зграда, и то од 5--25%. Чехословачка је овај комунални порез на т.зв. „вишак вредности имања" увела још од пре 5—6 година са максималном стопом од 25%! Овај би градски порез на „вишак вредности" нарочито имао свој пуни смисао за Београд и његове комуналне финансије. XIII — Градским општинама треба признати право на све таксе од биоскопа, забава, балова, концерата, јавних локала итд., које су до сада припадале државној каси. Исто тако треба препустити градовима и приходе од свих такса за преносе непокретних имања у атару тога града. XIV — Интервенцијом Државе, Савеза градова и Централне комуналне банке (чије оснивање треба предвидети Законом о комуналним фииансијама), настати, да се градским општинама обезбеде повољни инвестициони дугорочни зајмови. Законом се мора завести принцип, да се инвестициони радови не могу заснивати на бази једногодишњег буџетског прихода, него или стварањем инвестиционих резервних фондова или на бази дугорочног хипотекарног зајма. Конструктивну улогу тих инвестиционих зајмова у комуналном животу једнога града треба истаћи и подвући, јер се за њу нема довољно разумевања ни на најнадлежнијим местима. Наш је комунални живот иначе врло мало оптерећен комуналним зајмовима, односно њиховим отплатама. Све сеоске општине у Југославији не дугују више од 63 милиона динара, а та сума није претерана ни за једно капиталистичко предузеће, а камо ли за преко 4280 сеоских општина у Држави; а све градске и варошке општине (489) укупно не дугују више од једне милијарде и 337 милиона динара, а то износи једва једну дванаестину њиховог кредитног капацитета.! Расподела комуналних зајмова по намени: Сеоске Градске општине : општине : Инвестициони и грађевински радови 47.361.916 911.824.057 74,70% 68,21% Отплата дугова и камата на исте 7.007.262 366.781.428 11,05°/ о 27,43% На администрацију и остале сврхе 9.484.455 58.370.834 14.25% 4,3°,° 63.453.633 1,336.976.319