Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 635

финансиским програмом исцрпљен до дна богати резервоар социјално-правичних фннансискнх извора, јер ће локалне градске власти, проучавајући свој економски милије, увек наћи нових, и за нас неслућених извора. Зато ћемо ми овде изнети у главним линијама мање-више заједничке, опште материјалне приходе без претензија да смо дали, ма и приближан број њихов, а најмање тек да смо их у набрајању дефинитивно исцрпили: I — У првом реду, и на првом месту потребно је, да се будућим законом о комуналним финансијама обезбеди градским општинама најпунија финансиска аутономија. Али да се та аутономија не би извргла, макар и бона фиде, противу широких слојева грађанства, противу оних осам десетина грађана свакога града, материјално слабих и без ове садашње финансиске депресије, морају се у Закон унети ограде, да ни један буџетски приход и расход не сме бити несоцијалан и неправичан. II — Треба настати да Држава одреди градским општинама сталне годишње дотације (или да им .призна право партиципације у извесним државним пореским приходима) за вршење послова из преиесенога делокруга, за оне неизбежне терете по многим специјалним закоиима и за снижење бар једног дела терета око издржавања материјалних расхода многих државних надлештава. За саму ствар ирелевантно је у којој ће се форми јавити ова накнада: да ли у облику сталних буџетских дотација, да ли у признању права партиципације на извесне државне пореске приходе или у ком трећем облику. III ; —} Градске општине законом се морају ослободити за давање (гезр. плаћање) зграда за полициске среске канцеларије и издржавање њихових материјалних издатака (огрева, осветљења итд.), чији терет издржавања треба да падне на Државу или бановину, јер те среске канцеларије немају апсолутно никакве територијалне надлежности у домену рада градских управа. IV — Мали је број специјалних закона, који бар један део своје администрације и својих расхода није бацио на општине, у овом случају на градске. V дојучерашњим односима државе и општинске самоуправе, примитивним и у стварању, није била извршена диференцијација административне службе: општине су по сили околности биле опште канцеларије, нека врста државних, мање више полициских експозитура. Данас се државна служба отпочела нагло да диференцира, и стручно израђује, те би огроман део ових пренесених послова требало да отпадне, и то баш у интересу саме службе и Државе! Сви ми, који смо годинама проучавали овај проблем, знамо врло

добро, шта значи сарадња општине у чисто стручним пословима. Да ли статистику — без које се не може замислити никакав реформистички рад, јер нам она пружа најсигурнију социјалну дијагностику — могу да воде нестручни и за те послове неквалификовани службеници појединих малих градских општина? Зар баш у области статистике, нисмо принуђени да усвојимо методе Запада код којих њу воде државни, стручни чиновници, деташовани код општинских градских управа. Таквих примера могли би да наведемо небројено. Потребно је, да се једном одредбом новога Закона о градским комуналним финансијама регулише ово важно питање. Наиме, да се унесе једна законска клаузула, која би отприлике требала да гласи: „Да се ниште сва материјална оптерећења општина по свима специјалним законима, и да она прелазе на респективне државне и бановинске касе, сем оних која имају непосредно везе са градом и његовим привредним, културним или уопште социјалним напретком." Али и у томе случају на те терете треба да да свој пристанак градско веће (одбор). У противном, Државни савет решава у крајњој инстанцији. V — Кулук у градовима, као апсолутно неизводљив, треба да се укине и замени кулучким прирезом, који би са цестаринским порезама сачињавао основицу фонда за одржавање градских путева и улица. Овај кулучки прирез треба да буде заснован на широкој пропорционалној скали. VI — У свима случајевима прогресивног оптерећења или широког пропорционалног пореза (бескрајно мање социјалног) треба ослободити од сваке фискалне обавезе онај неопходни минимум за живот, чију висину има да утврде градска већа, а прогресивно порезовати само вишкове. VII — Законом обезбедити да се све новчане казне, које се изричу по иступним делима, као и по свима специјалним законицима, (за повреде закона у делокругу једнога града) изричу у корист градске касе. У Француској на пр. по закону још од 1890 год. од свих изречених казни у домену једне градске општине припада општинској каси 80 %. VIII — Да законом буде облигаторан Савез финансиски слабих суседних општина, и да он ни у колико не зависи од воље и расположења општинских управа. IX — Сва општинска добра да се региСТ РУЈУ и убаштине, без обзира да ли их сада држи Држава, поједина приватна друштва итд.: и да се рационалном управом привредно реактивирају. Сва дуговања по њима да се наплате. Уколико Држава дугује кирије за