Opštinske novine

5

Проф. Божидар Зечевић, секретар Јупослов. уније за заштиту деце

в Међународни савез друштава за заштиту деце

Живимо у времену стварања светских организација хуманих, економских, културних и политичких, које имају за циљ ново уређење друштва. У исто време кад је створено Друштво народа основан је и Међународни савез (Унија) за помоћ деци. Светски рат оставио је иза себе, поред многобројних гробова, попаљених села и порушених градова, поред толиких поништених културних тековина, поред удовица и инвалида, још и велику множиму напутшене и занемарене, осиротеле и болесне деце. Страдања, глад и болести за време страшнога рата лишила су децу заштите, потребне неге и средстава за живот. У многим породицама није било ни најосновнијих услова за хигијенски живот ни за нормално васпигање. Плач деце и уздисаји мајки нашли су одјека у срцима племенитих људи. Чим су се разишли ратни облаци, појавила су се на разним странама друштва за спасавање деце. Прво је организован у Берну „Швајцарски одбор за помоћ деци", затим у Лондону „Друштво за спасавање деце", као огранак једног јединог друштва, које је имало да ублажава ратне невоље. Слична друштва су основана у Шведској и Француској, а постојећа друштва за заштиту деце у другим државама развила су живљу акцију. Секретар енглеског Друштва за спасавање деце Мис Енглантин Џеб, следећи своме материнском инстикту, дође на идеју да ће се најефикасније помоћи деци која страдају, ако се овај рад координише и оснује једно међународно друштво за помоћ деци, те сретства која пристижу од племенитих људи одатле шаљу онамо где је највећа потреба. Мис Џеб уз помоћ своје сестре г-ђе Бакстон и уваженог претседника Међународног комитета Црвеног крста Густава Адора и других племенитих сарадника, успе да своју замисао приведе у дело. На њено заузимање, Швајцарски одбор за помоћ деци у Берну споразумно са Друштвом за спасавање деце у Лондону, а под протекторатом Међународног комитета Црвеног крста, реши да оснују једно Међународно друштво за помоћ деци.

На састанку од 6 јануара 1920 год., у историјској сали Атенеа у Женеви, где је 1863 г„ основано Друштво Црвеног крста, основа се Међународни савез за помоћ деци са циљем да помаже децу у беди, без обзира на њихову религију, народност и расу. Претставници цркава помажу свесрдно сваку акцију Савеза, а најугледнији филантропи Евопе ступају у редове његових сарадника. Поред поменутог Густава Адора, бив. претседника Швајцарске конфедерације и претседника Међународног комитета Црвеног крста, ту су сенатор Чираоло, претседник Талијанског Црвеног крста, примас Белгије, кардинал Мерсје, париски надбискуп, кардинал Дибоа, претседник Швајцарске конфедерације, Ђузепе Мота, виши комесар Друштва народа, Фритјоф Нансен, директор Пастеровог завода д-р Ру, Белгијски министар правде, Емил Вандервелд, низоземски принц Хенрих, шведски принц Карло и други. Чим се основао Савез почели су стизати прилози са свих страна, а највише од представника цркава. Савез је могао одмах после оснивања да врши свој благотворни рад. На првом састанку Извршног одбора, 23 јануара 1920 год„ подељено је 23.000 фунти стерлинга (преко 6 милиона динара) за децу Арменије, Немачке, Аустрије, Мађарске и Пољске. С почетка се мислило.да ће Савез у кратко време помоћи онде где је помоћ најхитнија и тако завршити своју мисију, али су последице рата биле тако тешке, да се је његов рад продужавао из године у годину. После се је указала потреба да се помоћ шаље деци и у оним крајевима, који су захваћени и опустошени разним новим катастрофама. Међународни савез узео је на се задатак, да се брине о деци у целом свету и да настоји да им се осигура нормалан развитак. Савез сарађује са свима друштвима и установама, које настоје да олакшају судбину деце. Он настоји такође да сакупи сретства и створи фондове, који ће служити ублажавању невоља деце у пострадлим крајевима, делећи помоћ онде где је она најхитнија. Поред Централе у Женеви, Савез је успео да оснује подружине у 35 држава, а у земљама где нема својих подружина стоји у вези