Opštinske novine

Стр. 662

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

са друштвима, која се баве заштитом деце, а која пристају да приме принципе Савеза. Послове Савеза врши Извршни одбор, који је састављен од 30 чланова, најистакнутијих радника на дечијем питању у разним државама. Поред редовних годишњих скупштина на које долазе делегати националних подружина, Савез сазива опште и регионалне конференције, на којима претреса сва питања, кс!ја засецају у рад Савеза. Већ у фебруару 1920 год., сазван је први конгрес сарадника на делу помоћи деци у опустошеним крајевима. Овај састанак, на коме су се састали претставници држава које су недавно биле у непријатељству, био је од општег интереса и дао је много потицаја самом покрету. Одмах затим прикупљена су обилна материјална сретства, која су у току 1920 г. послата у разне државе у храни, оделу, у повојима за децу, рубљу и лековима и другом. Где је била потреба отворене су нарочите кухиње за децу. Савез је сазивао чешће конференције у разним местима Европе, да би на тај начин развио што више смисао за опсежнији каритативни рад, да се измењају мисли и искуства и да се нађу нове методе и створе нове базе за акције у корист деце. На четвртој скупштини Савеза, држаној 23 фебруара 1923 год., донесена је декларација права детета, позната под именом „Женевска декларација", која садржи пет сажетих реченица, које би требале да признају и респектују све цивилизоване државе. Та Декларација гласи: 1) Детету се морају створити услови за нормалан телесни и духовни развитак. 2) Дете гладно мора се нахранити, болесно — неговати, заостало — потпомоћи, заблудело —• извести на прави пут, а сироче и напуштено — прихватити и обезбедити. 3) Детету се мора у случајевима великих несрећа најпре помоћи. 4) Дете се мора оспособити да се само издржава и заштитити од сваког искоришћавања. 5) Дете се мора васпитати у духу да својим способностима послужи другима. Ову Женевску декларацију санкционисало је и Друштво народа, које је на својој пленарној седници 25 септембра 1924 год., примило једногласно ову резолуцију: „Скупштина одобрава Женевску декларацију и позива државе, чланове друштва, да приме њене принципе у раду на заштити деце". Претседник те седнице Друштва народа рекао је том приликом: „Тим што је Скупштина прихватила Женевску декларацију, она је постала повеља Друштва народа за заштиту деце".. Женевска декларација је постала програм рада на заштити деце, признат од љу-

ди и жена свих народа. Њоме се констатује да човечанство много дугује детету, без обзира на његову верску, националу или расну припадност, па се ради тога она препоручује свима законодавцима и свима људима добре воље, да у њеном духу раде. Декларација је предата Женевској влади да је чува у својој архиви. Поред конференције и конгреса, које је организовао Међународни савез за пропаганду дечјег питања, Савез је под покровитељством Швајцарске владе припремио први општи „Конгрес детета" од 24—28 августа 1925 године. Конгрес је. скупио 1043 претставника из 45 држава и 33 међународне организације. Овај конгрес донео је важне закључке за Савез, наиме, да се акција хитних помоћи трансформише у конструктивне и превентивне акције хитних помоћи трансформише у конструктивне и превентивне акције и да се у разним крајевима оснивају оне дечје установе, које у дотичним државама још нису уведене. У овој истој години Савез је почео издавати месечно свој „Међународни часопис о детету", у место обавештајног гласника, који је дотле тромесечно издаван. Овај часопис је престао да излази у 1931 години. Међународни савез за помоћ деци сакупио је у току првих година више од сто милиона златних франака, што сачињава један Међународни фонд за помагање деце и вршио је свој благотворни рад у корист више од једног милиона деце из 40 држава. Поред редовног рада на помагању деце, делења хране, одела, смештању у опоравилишта и санаториуме, Савез је у првом деценију водио три опсежне акције, и то: акцију за исхрану деце у Русији за време глади 1921—1923 год., акцију за исхрану деце 1920—1923 у Немачкој, Аустрији и Мађарској и акцију за помоћ жртвама (грчко-турског рата, земљотреса, за помагање избеглица и помагању при измени становништва) на блиском Истоку за време од 1920 до 1928 године. Лоше последице слабог храњења становништва за време ратних година и последице неисхрањености деце најтеже су се осећале у Немачкој, Аустрији и Мађарској, па је ради тога било потребно хитно спасавати недохрањену децу ових држава. Основане су биле кухиње за исхрану деце у Берлину, Бечу и другим великим градовима Немачке и Аустрије, а нарочито у пределу Рура. Створене су и друге установе, које су биле за хитно спасавање деце. У Мађарској је Савез успешно водио акцију на ублажавању дечије беде. У Пешти је скупљено 400 деце од 2—6 година из породица које нису имале чиме да их хране и смештено у обданишта, где су добила храну и потребну негу. Седам је обданишта тада