Opštinske novine

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 25

Кроз овај летњиковац за време од два месеца прође по 5—600 деце са врло добрим резултатом. Јер сем сунца и ваздуха деца добивају и четири обилна оброка нарочито спремљене хране. Имућнији плаћају. Али су цене минималне. Раније је Министарство социјалне политике слало приличан број деце на опоравак у Цриквеницу, Селце, па онда и на Локрум; а доцније је то преузела Школска поликлиника, која је добивала материјална средства од Министарства, Општине и од Њ. В. Краљице Марије. Поликлиника је помоћу ових средстава слала децу на Локрум, у Селце и Мартиншчицу, Брус и на Венац. Цриквеница је припала Савској бановини. И сада Поликлиника врши ту улогу, али у мањем обиму, пошто је Општина београдска отпочела да сама за свој рачун организује летовалишта. У 1932 год. Поликлиника је послала 556 деце, а 1933 год. 441 дете. Сва су деца добила и у свежини и у тежини. Од 1932 год. Општина преко Централног уреда организује феријалне колоније, и то 1932 у Словенији у месту Војник, где је провело летовање 80 деце, у Омишу 30 деце и у Бадањи 15 деце. А 1933 послала је у Белановцу 80 деце, у Ковиљачу 30 и у Бадању 10 деце. 1едан део деце (160) у летњиковац у Кошутњаку. Већу акцију у погледу опорављања деце био је повео Савез хуманих друштава. Он има своју колонију у Трпњу на мору. Тамо шаље по 120 деце на летовање. Радничке установе такође имају своје летовалиште под Авалом, где проводи летовање по 150—200 радничке деце. Удружење женских лекара има такође своје опоравилиште на мору у Прчњу, где такође проведе по стотину деце на опоравку. Женски хришћански покрет шаље по 30 до 40 деце на летовање у разна места (Петковица, Херцег Нови). Одбор Црвеног крста за Врачар шаље сваке године по 50—100 деце на опоравак (Ушће крај Ибра). Јеврејско женско друштво основало је своју феријалну колонију у Прчњу у Боки, где сваке године проведе по 120—160 деце летње месеце ради опоравка. Обласни одбор Црвеног крста такође организује летовалиште за децу од 6—12 год. И друге неке установе, па и саме школе организују такође повремена летовалишта^ тако да велики број београдских основаца изађе на летовање и опорављање. Али, као што се види, и овај се посао изводи без плана и без система, сваки добронамерно, али на своју руку. Распарчана средства, распарчане снаге, несистематско спремање, прикупљање и распоређивање

деце — све то чини да се не постижу они резултати који би се могли постизати, кад би се и у овај посао унело више система и кад би се рад, ако не сконцентрисао, а оно бар координирао. Централни уред са Поликлиником и школским управама најпозванији су да одаберу децу за летовање. Оне би, у заједници са осталим установама, расподелиле одабрану децу и све послове око летовања сразмерно средствима. Тако би било више реда, мање злоупотребе, а више и користи. Природно на овај би се начин могао да ухвати рачун о броју и сиррмашне и имућније деце, која би плаћала, и према томе би се вршило организовање државних, општинских и приватних летовалишта.

Група сиромашне деце, која се хране у Трпези Њ. В. Краљице Мајке Марије

Овим начином одабрала би се и утврдила места и на мору и у шуми за стална летовалишта, па би се тамо могле извести и извесне инсталације, које би служиле за дужи низ година. По садашњем, мало која установа има стално место, него се сељакају сваке године, тражећи већ готове погодности за смештање деце. А то односи и време и омета извођење задатака како се предвиђа и жели, а и не пружа све потребне услове за ову сврху. * У прошлим одељцима изнели смо колико је важна социјална служба и за децу-родитеља, који по свом економском и породичном стању могу сами да се брину о својој деци. Али казали смо, да ни ови родитељи нису у стању да створе у Београду за своју децу све услове за њихов нормални развитак, нарочито телесни. После школских часова потребно је и овој деци кретање, потребни су им сунце и ваздух. То она не могу добити ни код својих кућа у данашњим касарнским становима и збијеном градском насељу, ни на улици. Б*