Opštinske novine

Стр. 26

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стога је нужно да им те неопходне услове за здрав развитак обезбеди општинска социјална служба. Поједини родитељи и поред најбоље воље не могу да даду својој деци чист ваздух, зеленило, сунце и пространство за живо дечје кретање. То морају дати.комуналне установе подижући јавна игралишта и шеталишта за сву децу у Београду. Игралишта и шеталишта треба да су пространа и тако уређена, да се деци омогући корисна забава на чистом ваздуху, на сунцу и под надзором; игралишта треба да су таква, да привлаче децу, да се у њима радо задржавају, те да<тако избегну улицу и прљава дворишта. Али таквих игралишта треба да има довољно, у свима крајевима Београда и да су пространа да могу примити већи број деце, а не само ону са бонама, која се, у најгорем случају, могу и аутомобилом извозити у околину Београда. У Београду овакво игралиште постоји само на Калемегдану. А оно је недовољно. Њиме се користи један мали део деце из непосредне близине Калемегдана. Међутим ово игралиште незгодно је и теренски, а и стога што је непосредно поред улице која баца прашину на игралиште. За дечја игралишта најбољи би терен био између првих градских бедема, или на плато-у града. Држимо, да би много корисније било обрадити оне просторе тенисклубова за дечја игралишта, а тенис-клубовима дати терен ван самога града, пошто су тениски играчи одрасли, те се могу више удаљити од куће, и пошто су то махом имућна лица која се могу и аутомобилом извести до игралишта. Ни школска дворишта нису удешена за веће скупне игре. Она су или мала по простору, или су паркирана, те се по њима деца могу само шетати и по разредима и под командом обављати гимнастичке вежбе. Као што се види, услови за развитак школске деце у Београду врло су рђави. Она су у већини упућена на чамљење у кући и у узаном дворишту, или на бављење на улици и у празним, разграђеним плацевима, без ичијег надзора и без икаквог реда, а под утицајем уличних беспосличара, чији утицај је само негативан и штетан. Какво ће стање бити, ако се за времена не учини што треба, после деценије-две, кад се изграде празни простори, који би се сад могли резервисати за игралишта, може се видети у великим градовима Запада, у којима се, онда, кад су изграђивани, није мислило на ове потребе градске младежи. Тамо има паркова, али у већини само шеталишта. Изгледа нам да се и Београд у том погледу угледа на те велике градове и прави само шеталишта за одрасле и басене са песком за малу децу. О осталој младежи нико и ништа

не брине, ма да је то животна брига за београдску младеж нарочито школску, која проводи у затвореним просторима по више часова дневно. Игралишта су важна исто као и школске зграде. И као што се Општина брине за школске зграде, у којима се дају деци знања и оплемењава дух, исто тако мора се бринути и за простана игралишта, која ће служити за бољи телесни и морални развитак. То је потреба данашњице и будућих поколења; а сад је још могуће засновати рад и старање у том правцу у Београду. Београд, који је тек на почетку модерног изграђивања, треба да предвиди и израђује све савремене установе за удобнији живот и боље здравље сво.јих становника. Он треба да буде и модел модерног урбанизма бар за Југославију, А без обезбеђења дечјег просперитета он ће бити и остати град старога типа. А то му нико не сме ни желети, ни у томе правцу решења предлагати. Уређујмо Београд као престоницу, као велелепни град, као место велике трговине и индустрије, као многољудни град; али не заборавимо да Београд има и децу и да треба створити хигијенске услове и за њихов развитак. В. Заштита дечака и девојчица Овај период почиње са завршетком основне школе. То је прелазно доба из детињства у младићско и затим у зрело доба. Овај је период живота дечјег врло важан у.телесном развићу дечака и девојчица, јер у то доба почиње полно буђење, буђење полних осећања и полне разлике. А важан је и стога, што се у њему врши избор занимања, које занимање има да им обезбеди будући живот и положај у друштву; стога је овај период не само важан него и судбоносан. У овом периоду дете треба да се определи на коју ће страну поћи и на који ће начин засновати своју будућност: хоће ли то учинити путем продужења школовања или ће отићи на привредни рад и који ће то рад бити: занат и који, трговина и која, или који неопредељени посао, или напослетку беспослица и 'Скитарање, који воде у криминал. Ова деца, без велике спреме, без икаквог искуства, имају да се опредељују; стога и од многих других околности зависи хоће ли они поћи путем корисног занимања и за себе и за друштво, или ће се упутити погрешним правцем и отићи у друштво скитница и неваљалаца, од којих се регрутују професионални лупежи свих могућих врста. И дечаци и девојчице су у узрасту кад се ослобођавају оног строгог и непосредног домаћег надзора, кад једном ногом закорачују у слободу, у друштво. Стога Београд, са условима великоградског живота, чини, да многа деца овог узраста без довољно над-