Opštinske novine

Стр. 28

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Средњошколска матица има свој дом у коме издржава сиротну децу, која ступају и уче средње школе. Она увек има у дому 40 до 50 питомаца. Друштво „Привредник" по своме задатку смешта дечаке на привредне послове у Београду и по свима важнијим градовима у Југославији. Оно води сталну евиденцију о својим штићеницима и води надзор о поступку према њима и о успеху њиховом. Од пре кратког времена има и дом за шегрте у Београду. * Београд, као што се зна, даје и повећи број дечака, који се по свршетку основне школе, а неки и пре тога, отржу од родитељске куће, испод родитељске власти и својом лакомисленошћу одају се уличном, скитничком, просјачком и често лупешком животу. Ови се дечаци свакодневно виђају на најживљим местима у Београду, где досађују публици просећи, или продајући безначајне ситнице, да би на тај начин дошли до којег динара за одржавање свога бесциљног живота, који их води у криминал и вечиту борбу са државним властима. Централни уред као социјална установа за Београд, мора да се забави и овим дечацима исто онако као што се бави нахотчићима, без обзира на родитеље њихове. Јер у овом случају главно је сколнити дечаке с улице и упутити их још за времена правим путем у живот. А то мора да узме на себе социјална служба, у овоме случају Централни уред за заштиту матера, деце и младежи. Централном уреду је дужност да дође у споразум с родитељима оваквих дечака и да с њима заједно предузме потребне мере за правилан упут њихов. Али у највише случајева родитељи ће бити без већег утицаја, јер је њихов ауторитет свакојако већ изгубљен и они безпомоћно морају да гледају своју децу скитнице. А није редак случај, да су неморални родитељи сами упутили своју децу у прошњу и на улицу, и тако их изгубили као корисне чланове и за себе и за друштво. Овакве дечаке Уред не може слати у колоније, нити их може једноставно узимати са улице и одмах смештати на какав посао. За њих су нужне друге, изузетне мере, јер ове дечаке треба најпре проучити и испитати, упознати њихове наклоности и способности; треба их поправити, треба код њих уништити погрешно стечена убеђења и навике, облагородити их и уверити их да је онај пут, којим су били пошли погрешан. За овакав поступак нужне су нарочите погодбе. Прво је нужно да Централни уред има прихватиште за овакву децу. Јер, склањајући ову децу са улице и прихватајући се решавања њихове даље судбине, Централни уред, по својој дужности, мора да им обезбеди сигурно и удобно склониште, у коме ће да их

очисти и загреје и телесно и душевно; да их препороди, припитоми и одушеви за корисне послове. Међу овом децом има врло благородне деце, која су залутала и која се, благо и очински прихваћена, брзо враћају на добар пут. Оваква се деца за кратко време познаду и после месец-два доброг поступка, она су спремна да ступе на који користан посао, као и сва друга нормална деца. Међутим дечаке који су већ окорели, који су загазили у неваљалства и јаче се везали за рђаво друштво старијих неваљалаца, треба дуже препарирати, а неке од њих мора на крају крајева смештати у нарочити завод за васпитање, сличан „Дому за васпитање малолетника", каквог завода код нас данас нема. Јер „Дом малолетника" је установа, која прима дечаке који су већ учинили какво криминално дело и стога осуђени да се у Дому поправљају, учећи који користан посао, занат. Међутим за дечаке, који су се само отргли од куће, школе, или заната и упутили на улицу, да у друштву неваљалих старијих другова временом постану криминални типови, ми немамо ни један завод. Стога је дужност Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи да се побрине сам, или преко Министарства социјалне политике и народног здравља, да се оснује такав завод, који би примао залутале и у томе окореле дечаке, али дечаке који још нису учинили никакав криминал и не могу бити суђени и осуђени. Овакав је завод врло потребан и његову корист не можемо довољно да нагласимо. Као што се из овога излагања видн, Централни уред за заштиту деце и матера не би се имао бавити само са дечацима без родитеља, или без довољне родитељске заштите (ванбрачна и удовичка деца), него и са дечацима који имају родитеље, али су се отргли испод родитељске власти и упутили погрешним путем за стицање спреме за живот. Родитељи овакве деце махом су сиромашни радни људи, који, забављени дневним послом, нису били у могућности да довољно утичу на своју децу, или су, што није редак случај, сами напуштали своју децу и пустили их у друштво неваљалаца. Био ма који од ових узрока, дужност је Централног уреда да интервенише и да спасава ову децу, док се спасти могу, док нису сасвим пропала и била од велике штете и себи и друштву. Општинско прихватиште које треба да прихвата ову и сву другу напуштену децу, треба да је, поред ваљаног унутрашњег уређења, подељено према врсти деце на одељке: за малу, за мању децу, за дечаке и за девојчице. Свако ово одељење треба да има стручно васпитно особље, способно да децу свога одељења не само негује, него и да проучава, да их разврстава и предлаже врсту даље за-