Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 29

штите: отворене (колоније, занимања у граду) или затворене (смештање у заводе). Нарочито је важно да буду добри психолози и педагози васпитачи дечака и одраслих девојчица, које треба добро упознати и за што краће време по могућству поправити, пошто прихватише не сме и не може да задржава једно дете на дуже време. Оно се зато и зове прихватиште, што само прихвата децу за прво време, док им не одреди и не нађе сталан смештај.

Подразумева се • само по себи, да Централни уред са прихватиштем мора и даље водити рачуна о дечацима смештеним на разна занимања или у заводе, сем у случају, кад се родитељи, у споразуму са Уредом, коначно приме те улоге. Прихватиште сем тога мора имати само, или у споразуму с којом другом организацијом, спољне органе, који ће обилазити град и мотрити на децу која лутају улицама 'без занимања, или имају сумњива занимања, испитивати њихове прилике и по потреби доводити их у прихватиште ради даљег поступка. Овом мером, која је у овом елучају неопходна, постиже се још један заштитни циљ. Уклањањем са улице и са јавних и тајних места ове скитаче и беспосличаре, уклања се један од врло важних узрока за моралну квареж друге деце. Код деце пример игра врло важну васпитну улогу. А рђави примери: ленствовање, скитање, варање, неваљалства дру-

гих врета, просјачење итд. заразни су за децу, и ако су нама одраслима одвратни. Уклонити такву децу с улице, значи уклонити клицу за заражавање друге деце. ■ Стога социјална служба мора да се најефикасније послужи овом мером преко нарочитих органа, социјалне полиције. Али у погледу прихватишта, којег у Београду још нема, Централни уред у своме извештају за 1933 год. каже: „У овим годинама претстављало је збрињавање деце на-

рочити проблем, пошто дечји Уред не располаже ни са једном установом, која је у стању да тренутно прими једно угрожено или напуштено дете. Исто тако немамо довољан број домова и специјалних установа за васпитање и подизање деце разног доба. Тако су морала услед буџетских тешкоћа и због тога што Београд нема дечје прихватиште у 1932 год. 48%, а у 1933 год. 66% угрожене београдске деце, за коју дечји Уред води евиденцију остати незбринута на улици." II Заштита девојчица И девојчице после завршетка основне школе, у истом су положају као и дечаци. И оне ее у Београду морају опредељивати и бирати занимање као и дечаци. И оне не могу остати без одређеног занимања. Такав је живот. Пошто Уред за заштиту матера, деце и младежи, као социјална установа, има под својом заштитом и женску децу без роди-