Opštinske novine

Стр. 32

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

цати и на њихову душу и срце. Дужност је уклонити са биоскопског репертоара све криминалне и дедективске и друге шлагере штетне за омладину; затим треба подесним .мерама ограничити посете у биоскопима за дечаке и девојчице. Народно позориште под повољним условима могло би се придобити за чешће и у погодно време дана, преставе за школску и привредну омладину. Тако би се могли ангажовати и Коларчев универзитет, библиотеке и т. д. Може неко рећи да би ово пре био посао просветних власти. Међутим колико у Београду има.ђака, гимназиста, бар. за половину од тога броја има дечака и дев01чица шегрта и калфица, који исто као и ђаци, кад год уграбе прилику, посећују биоскопе и друга забавна места, па би посећивали и позориште и предавања и библиотеке и т. д. Због тога социјална служба мора првенствено да се бави свима проблемима телесне, душевне и моралне заштите деце и младежи V Београду као многољудном граду. А на социјалној служби је хоће ли она то изводити сама, или уз помоћ школе, родитеља, старатеља и послодаваца и њихових организацита. То зависи од случаја, од схватања и могућности. Што је шиое поље заштитног рада. v толико је потребан већи боој саоадника. А сарадници згодно употребљени увек су од користи. Појединачно нико од заинтересованих фактооа не може изводити ову заштитну службу; али. мобилисани и поведени са добро смишљеним планом, донели би врло велике кооисти омладини и будућем Београду. А и мобилизација и воћство припадају општинској социјалној служби, односно П.ентралном уреду за заштиту матера, деце и младежи. Још нешто. Баш за ову восту младежи за дечаке од 11—16 година најмање има феријалних колонија. За основце видели смо ко се све и колико брине да их изведе на летовање. За гимназисте виших разрепа и студенте посто^е ЉеоиЈалне колони!е. Мећутим дечаци и дево1чице испуштени су из старања скоро свих тих установа. Дечаци и девојчице из привредних занимања лишена су -сасвим летњег опооављања, 1*ер они немају ту благодет, летњи одмоо. Они добивају одмор тек кад оболе и кад их Окоужни уред, или Меркур, или Благајна београдске трговачке омладине упути на месецдва у које лечилиште. А то бива обично онда кад су већ сасвим слаби изгледи за спасавање. Централни уред морао би се позабавити и овим проблемом, летовањем дечака и девојчица, без обзира на њихову могућност и

занимање. То захтева интерес и те деце и целокупног друштва, а то је између осталог и један од задатака Централног уреда. А без сумње, кад би се то питање узело у проучавање и практично решавање, нашло би се рационално решење ко.је би одговарало и деци и родитељима и послодавцима, у колико су они у питању. Г. Заштита младежи Социјална служба у Београду, која има као своје штићенике децу без родитељске заштите, по природи заштитног посла треба и мора да изведе заштиту до краја, да обезбеди егзистенцију својим штићеницима, Она их не сме оставити на половини пута и у невреме, кад они могу да застране, или кад их неко може да искоришћава на штету њихову и њиховог здравља. Према томе социјална служба је дужна да се о својим штићеницима брине и после, пошто они изуче 'који стручан посао, дакле и после навршене 16 године. I Заштита младића Са завршетком стручног образовања и произвотством за помоћника ударена је основа за егзистенцију штићеника младића; али није обезбеђена и егзистенција. Још је пуно могућности да младић V то доба направи погрешне потезе и да, лута1*ући, упропасти оно што је дотле стекао. Стога социјална служба мора да води евиденцију о овим младићима, да је с њима у вези, да има о њима, њиховом раду и владању извештаје —- све бар до пуних 18 година, а по могућству и до пунолетства. Кад овакав младић заврши стручно образовање и постане самосталан радник, дужност је заштитника да га упути, како ће од своје зараде и евентуалне уштеђевине да набави и допуни своју спрему, да би био пристојно одевен и да би могао да испуњава хигијенске прописе у раду и одмору. Сем тога социјална служба, као заштитник, мора да се у неколико побрине да младић, постајући помоћник, нађе упослење код ваљаног послодавца, код кога ће наставити усавршавање у послу, а добром наградом обезбедити животне потребе. Још нешто. 'Социјална служба мора упутити свога штићеника не само на добру зараду, вредноћу и савесност у раду, него и на штедњу у трошењу. То је нужно учинити још и раније, чим штићеник почне добивати новац као поклон или награду. Јер штедња је једна потреба за ове младиће исто као што је и рад. Са самом зарадом они без разумне штедње не могу постићи циљ у своме животу. За оне штићенике, који се по могућству школују, социјална служба се мора бринути