Opštinske novine

4*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 33

бар до завршетка матуре, или које стручне школе, равне матури. Ми доцније не. сме се са свим прекинути контакт с њима. Заштитник треба да зна шта је најзад било са његовим штићеником, какав је циљ постигао, чиме је обезбедио своју егзистенцију. Као што се види, заштитничка служба иде докле и родитељска. Само тако схваћена и изведена она је исправна и корисна, без обзира да ли су штићеници потпуна сирочад или полусирочад. Главно је да је на њих раснрострта заштита. „Привредник", који се специјално бави извођењем на пут привредне омладине, води као што је речено у пр. одељку, евиденциЈу о сваком свом питомцу не само докле изучи посао и постане помоћник, него и даље, па и онда кад постане сопствени господар и послодавац. Од социјалне заштите не мора се толико захтевати, јер су њени послови многоструки. Главно је да од детета створи корисног члана друштва и да зна да је то постигнуто. II Заштита девојака Заштита девојака је у многоме као и заштита младића. И о њима се мора водити рачуна да изуче какав стручан посао, или коју школу, да у томе буду ваљане, да буду -снабдевене потребама, да се води рачуна о поступку с њима, о начину живота итд. Али код девојака, нарочито оних које немају никога свога, настаје још и та брига, где ће оне кад постану самосталне посленице. ЦГо је још нерешен проблем код нас, а искуство казује да је врло тежак положај тих девојака, пуштених у самосталан живот без ичије савесне заштите. Оне које се одмах удаду, реше тај проблем на најбољи начин; али оне, које то не буду у могућности да учине, стално су у опасности да застране, да морално посрну, па и да са свим пропадну. Београд, у коме има велики број дев'ојака без родитељске заштите, треба у интересу здравог друштвеног живота, да се побрине да створи какву заштиту овим, девојкама до

удаје, или бар до^ извесног зрелијег доба, рецимо до 25 година. Београд има домова за децу, за студенте, за студенткиње, за шегрте мушкарце; има и за извесну категорију девојчица; али нема ,ни једну установу за заштиту младих девојака које се издржавају самосталном зарадом, а које живе код туђина и, због још мале зараде, по сиротињским кућама, у нехигијенским приликама и сумњивим моралним околностима. Због таквог стања женска младеж иропада-и Београд, без сумње, долази у групу градова који лиферују многобројно младо женскиње, без обзира на занимање, које су љубавни изливи одвели у моралне катасгрофе. Према томе од малог су значаја сви заводи у Београду за женску децу, кад их они пусте ■ на улицу и у средину, у којој не налазе никакву моралну заштиту, баш у најгоре доба њиховог развитка. Социјална заштита, управо Уред за заштиту матера, деце и младежи, позван је да узме иницијативу и да у заједници са хуманим корпорацијама, а нарочито са „Привредником", који располаже огромним капиталом, створе један велики дом за младе девојке, у коме би оне нашле пристојан конфор и храну за минималну цену, и у коме би биле заштићене од разних „теткица" и сумњивих колегиница, 'Које тргују „белим робљем". * Као што се види, излагањем побројаних социјалних проблема на заштити деце стављено је у задатак општинској социјалној служби, односно Централном уреду за заштиту матера, деце и младежи много нових решења. А сви су ови проблеми од првокласне важности за правилно функционисање ове службе, за употпуњавање заштитног система, а нарочито су од важности за омладину и наш будући Београд, који нагло корача у сусрет модерној и напредној цивилизацији. (Крај)