Opštinske novine
6 ■
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 41
гања свих напора у тој струци. Међутим, незапосленост је остала латентна у индустрији одела, обуће и накита, у индустрији животних намирница и у слободним звањима, где страховито много погађа приватно чиновништво, тај јаки фактор привредне структуре' Београда. Смањење и повећање незапослености по струкама У детаљима, смањење незапослености по струкама између јануара и јула месеца показаће нам табела Бр. III. Повећање незапослености по струкама између јануара и јула месеца показаће нам табела под Бр. IV. ТАБЕЛА III
Смањење незапослености у јулу 1934 године
еЗ В
'о
Група професије
« 5 5
П 3 >Ј
2В& с а>"~ >
сЛ
х. 5А
о >.
1
Рударство
345
220
27
2
Талионичарство
17
12
1
3
Шумарство
7
6
0
4
Прерађивање ковина
379
263
22
5
Индустрија дрвене и рез-
барске робе
433
337
19
6
Иидустрија сирове и изра-
ђене коже, чекиња итд.
79
39
3
7
Текстилна индустрија
169
96
3
8
Тапетарски обрт
10
6
0
9
Индустрија одела, обуће
и накита
1,278
997
77
10
Гостионичарски и крчмар-
ски обрт
781
536
46
11
Хемијска индустрија
25
17
0
12
Остала звања и занимања у различитим обртима и
творничким предузећима
186
112
6
13
Трговачка струка
919
353
14
14
Надничари
4.187
3.771
164
15
Саобраћајна предузећа
166
130
9
16
Шегрти
2
1
0
ТАБЕЛА IV Повећање незапослености у јулу 1934 године
'о а. из
Група професије
Незапослених у' јануару
Незапослених у јулу
са N 5 © ж >, о
1
Пољопривреда и вртлар-
ство
17
28
0
2
Индустрија камена, земље,
иловаче и стакла
149
178
3
3
Индустрија стројева, ин-
358
368
струмената, апарата итд.
35
4
Индустрија папира
22
43
6
5
Индустрија животних на-
мирница
792
802
'53
6
Грађевинска индустрија
880
1.047
79
7
Графичка индустрија
89
82
4
8
Кућна послуга
749
1.188
141
9
Слободна звања
547
808
7
По квалификацијама видимо, да је незапосленост релативно попустила у току лета
код квалификованих и неквалификованих радника, а порасла код чиновника и сељака, који долазе у град да траже зараде. Нарочито тежак симптом показује повећање незапослености код приватних чиновника, које између јануара и јула достиже вишак од 114,5%. Кад се узме у обзир да су овде предвиђени само приватни чиновници, а не и отпуштени државни чиновници, као ни самостални професионисти, који су остали без посла, онда је однос свакако поражавајући. Стање и одное незапослености између јануара и јула месеца по квалификацијама претставиће нам табела Бр. V.
ТАБЕЛА V Незапосленост по квалификацијама у јануару и јулу 1934 године
Број ||
Квалификација
Незапослених у јлнуару
Незапоелених у зулу
> 2 с » и,
Више или мање % незапослених 1
Чиновници
158
339
8
+ 114,5%
2
Квалификовани
радниии
6.797
5.645
382
16,9%
3
Неквалификова-
ни радници
3.387
2.829
230
- 16,6%
4
Сељаци
1.635
/.728
99
- 66,5° 0
Незапосленост жена Ни радничка надница, ни обична чиновничка плата нису више у стању да издржавају једну норм.алну породицу, која подразумева 4 члана. Тај факат отерао је силом још по једног члана породице да привређује. Тако је и стварно стање у Београду. У просечној београдској породици од 4 члана, 2 члана упућена су на привређивање. Тај други члан породице који мора да привређује, у великом делу случајева је жена: жена-супруга, жена-мајка, или жена-ћерка. Док је с једне стране жена припомогла породици својим ступањем у привреду, с друге стране, нудећи јевтинију радну снагу, она је и оборила ниво радничких надница и намештеничких плата. Г. Богдан Крекић, V својој студији „Радничка надница" каже о жени радници следеће: „Расте број упослених жена. Не без разлога! У првом надничком разреду, са платом до 8 динара дневно, узима се у правилу да су шегрти. Ту су претежно мушкарци. Али већ у .другом разреду, са платом до 10 динара, већи је број женских него мушких. То дакле нису шегрти, већ радници. Са надницама од 10 до 17 динара «а сваку стотину упослених има више жена него мушкараца. Са надницом од 8 до 9,60 на сваку 100 упослених има 58,11% жена, са надницом до 11,60 има их чак 64,96%, са надницом до 14,53 дин, 12%, и са надницом до 16,80 има их 52,53%."
5*