Opštinske novine
Стр. 42
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Па ипак, и поред јевтиније понуде своје радне снаге, незапосленост се осећа доста знатно и међу женама у Београду. Она се чак у лето осетила јаче него зими, јер је у јануару било незапослених жена 2.476, а у јулу 2.546. Па не само то, него и број намештених жена у току јула био је мањи него ли у току јануара и износио 197 у јулу, према 261 у јануару. Између јануара и јула повећао се број незапослених жена чиновница од 18 на 26, неквалификованих радница од 1.142 на 1.385 и сељанки од 36 на 525. Опала је знатно једино незапосленост код жена квалификованих радница, и то од 1280 на 610. Ово је сасвим разумљиво, кад се узме у обзир да жена квалификована радница нуди свој стручни рад за знатно јевтинију цену него што тај исти рад нуди и може да нуди мушкарац квалификовани радник. Између јануара и јуламесеца незапосленост међу женама порасла је: у индустрији дрвене и резбарске робе; у индустрији папира; у индустрији животних намирница и код кућне послуге. -А опала је у текстилној индустрији; гостионичарском и крчмарском обрту; хемијској индустрији; код надничарки и у ■слободним звањима. У осталим струкама незапосленост жена остала је приближно иста. Тачно кретање незапослености жена у Београду показаће нам наша табела Бр. VI.
ТАБЕЛА VI Незапосленост жена у јануару и јулу 1934 године
'о О-
Група професије
, Е-| О. о о кз к 2 « оз а_!в
1 Е* = 1 ч
. 33 ^ Ф &
сД
,§ = >.
1
Индустрија дрвене и рез-
барске робе
1
3
0
2
Индустрија сирове и изра-
ђене коже, чекиња итд.
1
1
0
п
Текстилна индустрија . .
111
56
2
4
Тапетарски обрт ....
1
0
0
С
Индустрија одела, обуће и
накита
156
154
10
6
Индустрија папира . . .'
22
96
4
7
Индустрија животних на>
мирница
235
308
11
8
Гостионичарски крмарски
обрт . . ., . . . ј . ..
153
96
19
9
Хемијска индустрија . . .
5
2
0
10
Графичка индустрија . .
15
17
3
11
Остала звања и занимања у различитим обртима и
12
творничким предузећима
4
6
0
Трговачка струка ....
5
7
0
13
Надничари . . .' . ј. * .
887
611
24
14
Кућна послуга 4 , . . .
684
1085
123
15
Слободна звања * . . .
196
185
1
Свега:
2.476
2.546
197
Однос незапослених жена према општем броју незапослених био је у јануару -20,1 %, а У ЈУ Л У с е попео на 22,7 %.
Незапосленост чиновника Није само од крупног значаја у Београду питање незапослених радника, него исто толико и питање незапослених чиновника. Ма да је број незапослених чиновника знатно мањи, него ли број незапослених радника, јер је и њихов бројни однос мањи, ипак се мора повести рачуна да тај знатан број образованог и -свесног друштвеног елемента, који се налази под најтежим материјалним околностима, претставља једно врло горуће питање, те да је и грађанска и морална дужност свих нас, на првом месту меродавних, да приступе одмах најрадикалније решењу тога питања, како у директном правцу, уклањањем са интелектуалних јавних послова оних који већ имају прихода за живот или су стекли права на пензију, да би њихова места заузели интелектуалци без посла, тако и индиректно, хитном реформом средње и више наставе. Број чиновника у Београду, државних, самоуправних и приватних (без пензионера) износи око 25.000. Од тога на приватне чиновнике отпада око 5.600. У нашем прегледу ми можемо да узмемо у обзир само незапосленост приватних чиновника, и то оних који потпадају под обавезу радничког осигурања, јер су само они ушли у евиденцију Јавне берзе рада. Тај број незапослених чиновника рапидно се повећава и то сразмерно кудикамо више него ли број осталих незапослених радника. У зиму (јануар месец) прошле године имали смо пријављених 158 незапослених чиновника, од којих је било 140 мушких и 18 женских. У истом месецу попуњено је свега 5 чиновничких места и то искључиво женским чиновницима. По струкама припадало је незапослених: 1 мушкарац хемијској индустрији; 1 мушкарац грађевинској индустрији; 2 мушкарца трговачкој струци; 136 мушкараца и 18 женских слободним профееијама. Од 158 у јануару месецу, незапосленост чиновника порасла је на 339 у јулу месецу, а то претставља пораст од 114,5%. Од тога било је 313 мушких и 26 женских. По струкама незапосленост чиновника кретала се овако: 2 мушка у пољопривреди и вртларству; 1 мушки у хемијској индустрији; 3 мушка у грађевинској индустрији; 5 мушких у трговачкој струци; 1 мушки у саобраћајним предузећима; 301 мушких и 26 женских у слободним звањима. Попуњено је у томе месецу свега 8 места са 7 мушких и 1 женском, и то: један мушки у саобраћајним предузећима, шест мушких и једна женска у слободним звањима, што све претставља свега 2,4%.