Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 47

„Сава" предвиђа се на слободном терену код Шест Топола с тим да се постојеће стање садањих станица са мањом реконструкцијом веза задржи. Градити локалну теретну станицу на целом простору Шест Топола и Баре Венеције на дужини око 2 км. нема толике саобраћајне потребе, пошто се предвиђају још теретне станице поред Дунава. У ранијем нашем чланку по овоме питању испуштене су штампарском грешком три речи и добио нејасан смисао реченице, што је искришћено у критици а треба да стоји: „За овако велику предвиђену станицу намењену за потребе Савске падине Београда и Савског пристаништа нема потребе", а не да уопште нема потребе за теретном станицом у Бари Венецији или за Савску падину вароши Београда, како се то у одговору тумачило. У нашем ранијем чланку је изнето, да теретне станице на дунавској падини нису добро распоређене, да је њихов број у том крају велики и да читави крајеви и предграђа града Београда према објављеном пројекту не добијају локалне теретне станице. Према објављеном пројекту предвиђене су на дунавској падини три теретне станице: Шаран, Кланица и Миријево. Све три ове станице налазе се поред Дунава на растојању од по 2 км. једна од друге. Према нашем пројекту потребна је само једна теретна станица „Дунав" а може да се зове и „Шаран", с тим да се садања станица „Кланица" задржи за кланичне потребе, без израде постројења за пријем и предају друге врсте саобраћаја, пошто се то предвиђа на станици „Шаран". За пројектованом станицом „Миријево" тамо где је она предвиђена нема потребе, већ исту треба пројектовати на кружној линији код Миријева и даље треба предвидети још једну теретну станицу код Маринкове Баре. Није више Београд на Теразијама и на Дунавској и Савској падини. Данас је престоница дошла близу Миријева, Мокрог Луга и Кумодража. Пројекат има да обухвати развој и будући реон Београда од % мил. становника. Данас су већ поједини крајеви града удаљени 5—7 км. од теретних станица на Сави и Дунаву. Све се то није објављеним пројектом обухватило, већ су предвиђене три теретне станице једна до друге поред обале Дунава а остављена читава предграђа и насељени крајеви Београда као што су Топчидерско Брдо, Дедиње, Бањица, Баново Брдо, Михаиловац, Чукарица, затим источна насеља ка Миријеву и Мокром Лугу и јужна насеља ка Кумодражу без теретних станица. Тако су ова насеља упућена да се служе са теретним станицама на обали Саве и Дунава, уместо да се за њих пројектује једна теретна станица на терену Тркалишта Дунавског Кола Јахача и друге у Миријеву и Маринковој Бари, како је то у нашем пројекту и предвиђено.

Пруга Београд—Велико Село—Зуце Грађење ове пруге за садање саобраћајне потребе не захтевају, јер за везу Београда са унутрашношћу Србије имамо довољан број железничких пруга. Постоје велике теренске тешкоће за грађење ове пруге у ручевитом терену поред Дунава. Овако, како је пројектована ова пруга и њена веза са осталим пругама у чвору њоме се не постиже директан пролаз за путничке (транзитне) даљне и локалне возове преко Београда између Срема и југа као и Баната и Србије. Постојећа станица према објављеном пројекту остаје чеона и за овај нови правац пруге. У првом делу смо изнели, да се грађење ове пруге може оправдати у томе случају, ако се њоме постиже директан пролаз путничких возова од Земуна преко Београда у правцу југа. Са изградњом пруге Пожаревац—Кучево—Брза Паланка—Букурешт међународни путнички возови од Париза за Букурешт ће ићи преко Београда, те се са пројектом ст. „Сава" на спрату, могу сви међународни путнички возови упутити директно пругом преко Мирјева и Лештана са севера на југ и исток. То се објављеним пројектом не постиже, већ се та обилазна веза пројектује ради подизања индустрије код В. Села и Винче, на даљини 20 км. од Београда. Данас је индустрија дошла свега до Карабурме и тешко да ће у догледно време допрети од села Вишњице, пошто за њу има довољно места и са друге стране Дунава. У одговору се ова веза образложава и тиме, да је потребно из долине Мораве доћи у Београд и с Друге стране а не само кроз долину Топчидерске реке, као и ради везе Баната и југа обилазећи Београд. Сви путнички возови морају долазити, према објављеном пројекту, у садању путничку станицу и одатле полазити, те обилазна веза преко В. Села не служи за директне и локалне путничке возове између Баната и југа. Сви теретни возови морају се слати преко Ранжирне станице кад се она изгради да их она организује, те ова веза не служи ни за директне теретне возове између Баната и југа. Градити ову пругу, да би се избегао евентуални ,,аксидан" «а пругама у долини Топчидерске реке, нше велики разлог, због тога што у долини Топчидерске реке нема великих објеката и сваки прекид тога прилаза може се лако и за кратко време успоставити и друго ти „аксидани" нису искључени ни на овој прузи преко Вишњице, која у томе погледу неповољније стоји. Према нашем решењу, веза Баната са пругама ка југу постиже се у прво време за директне теретне возове упућене у ранжирну станицу директним пролазним колосецима кроз ст. „Дунав" и „Сава" и поред тога предвиђа се за прво време изградње чвора директна веза испод града у правцу Топчидера, не

6